Први пут ме је ћале водио против Динама из Кијева 2000.И данас чувам карту са те утакмице. 1:1 је било. Били смо на истоку до кавеза. Сећам се да утакмицу нисам ни гледао већ сам свих 90 минута био очаран величином стадиона и навијањем па сам само зевао около. И без обзира што је било давно и што сам био клинац тачно се сећам играча који су тада играли. Коцић,Гвозденовић,Пјановић,Леринц,Лалатовић,Марковић,Буњерчевић,Друлић...Те године сам почео активно да пратим фудбал, играло се европско првенство. То је прво велико такмичење којег се сећам. И данас памтим ону трагичну утакмицу против Шпаније кад су нас добили 4:3. Значи да је велика траума била.Гаиска Мендијета ми је касније био омиљени играч неко време.