Аутор Тема: Историја Југословенског / Српског фудбала  (Прочитано 26116 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

На мрежи Vlada 89

  • Члан ФК
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 15.057
  • Репутација: +2228/-2913
  • Ulica Dragoslava Šekularca
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #260 послато: 15 Јануар 2019, 22:07:50 »


Hong Kong : Jugoslavija  1 : 3 Carlsberg cup 1995. semifinal

Ван мреже Romaj

  • Члан клуба
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 1.634
  • Репутација: +1150/-186
  • Zarazen sam virusom crvenozvezditisom!
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #261 послато: 19 Јануар 2019, 17:59:42 »

Ван мреже Miki PN

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 5.217
  • Репутација: +2140/-1461
  • Ostro i na prvu!
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #262 послато: 23 Јануар 2019, 10:16:15 »


Fudbalski kup SR Jugoslavije 1997/98
polufinale, prva utakmica
Crvena Zvezda - Obilić 2:0
18.3.1998. Marakana
Beograd Srbija
1:0 Miodrag Pantelić 12'
2:0 Dejan Stanković 56'

Pomoćni sudija-Tomislav Bogunović,ozbiljno govedo,bio predsednik opštine Bač više od deset godina,opostušio je kao Alep,

Tri stvari:
1. Kosan koji pusi pljugu na klupi
2. Arkan koji prati sa klupe utakmicu
3. Reziser prenosa i gde je napisano stadion partizana  :facepalmanimation:

Ван мреже Боканегра

  • Члан клуба, Пријатељ КК
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 3.716
  • Репутација: +2506/-763
  • Само за Тебе и једино Тебе...
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #263 послато: 23 Јануар 2019, 13:07:06 »


Fudbalski kup SR Jugoslavije 1997/98
polufinale, prva utakmica
Crvena Zvezda - Obilić 2:0
18.3.1998. Marakana
Beograd Srbija
1:0 Miodrag Pantelić 12'
2:0 Dejan Stanković 56'

Pomoćni sudija-Tomislav Bogunović,ozbiljno govedo,bio predsednik opštine Bač više od deset godina,opostušio je kao Alep,
Нађи и постави реванш  ;)

Једна од највећих пљачки нашег клуба и после лакрдија у финалу са гробошима где Обилић у реваншу излази са овим саставом




Послато са SM-N920P уз помоћ Тапатока

Ван мреже vulevojaividak

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 5.222
  • Репутација: +4406/-3893
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #264 послато: 23 Јануар 2019, 13:11:45 »
Opste je poznata stvar da je tada bio dogovor Arkana i ljudi iz Partizana da im Arkan prepusti KUP te godine...

I onda 2018-te smo doziveli da ljudi iz Partizana prozivaju Arkana i to vreme tadasnje, zaboravljajuci da su i oni bili deo nevidjene namestaljke u srpskom fudbalu...

Ван мреже Romaj

  • Члан клуба
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 1.634
  • Репутација: +1150/-186
  • Zarazen sam virusom crvenozvezditisom!
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #265 послато: 23 Јануар 2019, 13:13:42 »
Bila lakrdija u finalu kupa i u njihovom međusobnom prvenstvenom duelu na stadionu JNA. Samo slepac nije mogao da vidi o čemu se radi.

Ван мреже Боканегра

  • Члан клуба, Пријатељ КК
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 3.716
  • Репутација: +2506/-763
  • Само за Тебе и једино Тебе...
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #266 послато: 23 Јануар 2019, 13:45:10 »
У последњем колу те сезоне Обилић је играо у Зрењанину, да постоји снимак те утакмице... Пролетеру бод треба за опстанак, Обилићу победа, ако и ми победимо.

 Индијанци певају "Цеца је курва", на трибину улазе Арканови људи, изводе вођу, трпају га у џип и возају око града уз пратеће активности које прате класичну отмицу.

Утакмица потпуна смејурија, касни, чекају наш резултат, ови се јадни склањају, Обилић маши ко зна колико зицера, дају гол и креће ја теби ти мени. Цео стадион виче "Лопови, лопови". Спикер јавља да губимо 2:1, па да је завршено, овде судија не сме да свира крај. Играо се једно 100. минут, играчи Обилића се склањају ови дају гол за 1:1 и крај. Славе и једни и други, играчи Пролетера бацају дресове највернијима, ови им враћају и напушавају их. Циркус, али циркус.

Веселе деведесете...

Послато са SM-N920P уз помоћ Тапатока

Ван мреже Miki PN

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 5.217
  • Репутација: +2140/-1461
  • Ostro i na prvu!
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #267 послато: 23 Јануар 2019, 14:39:50 »
Off Topic
Mozda nema puno veze sa temom, ali se ja iskrono nadam da ce sve one nepravde koje su ucinjene ne samo nasem klubu nego i srpskom fudbalu da isplivaju i da za te gluposti neko odgovara.

A isto tako se nadam da ce gospod Bog sve to da izniveliše i da nam vrati kako i dolikuje.

На мрежи miodrag

  • Члан клуба
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 14.941
  • Репутација: +3753/-1008
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #268 послато: 23 Јануар 2019, 14:45:10 »
Perica Ognjenović računa da je te sezone uzeo duplu krunu .

Ван мреже dejan80

  • Члан клуба
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 14.412
  • Репутација: +4990/-8275
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #269 послато: 23 Јануар 2019, 15:01:21 »
Тада их је Партизан лагано добио на Врачару на почетку првенства, а онда кад су заостали за нама направили су тај дил 3 бода на ЈНА за Куп... У првенству Партизан не пређе пола на свом терену - 0:1, у купу их лагано избаци.

На мрежи miodrag

  • Члан клуба
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 14.941
  • Репутација: +3753/-1008
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #270 послато: 23 Јануар 2019, 15:03:55 »
Izašao je Obilić sa drugim timom u tom finalu , a i bio je dogovor.

На мрежи Vlada 89

  • Члан ФК
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 15.057
  • Репутација: +2228/-2913
  • Ulica Dragoslava Šekularca
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #271 послато: 07 Фебруар 2019, 19:45:18 »


Off Topic
Legendarni rezultati na SOS-u :travka:

Ван мреже dejan80

  • Члан клуба
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 14.412
  • Репутација: +4990/-8275
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #272 послато: 08 Фебруар 2019, 08:55:32 »
И вест - Милијаш у Вулверхемтону?

Ван мреже Davux95

  • Симпатизер
  • *
  • Поруке: 35
  • Репутација: +8/-17
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #273 послато: 26 Фебруар 2019, 14:16:23 »
"Nisu tražili novac za igranje na SP, zašto je Rambo čekao 20 godina?"

https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2019&mm=02&dd=25&nav_id=1510157

Odgovorio Nadj Rambu, neko je postavio prethodni tekst negde na forumu. Ali u komentarima ima mnogo zanimljivih stvari da se procita. Znao sam da je Mijatovic ugurao svog kuma Zeljka Petrovica u ekipu, ali nisam znao da Milinko Pantic nije bio pozvan na primer. 

Ван мреже dejan80

  • Члан клуба
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 14.412
  • Репутација: +4990/-8275
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #274 послато: 26 Фебруар 2019, 14:21:52 »
Да, нисмо имали левог бека, у квалификацијама га је, чини ми се, играо Ђоровић. Две године касније на ЕП левог бека је играо баш Нађ.

Ван мреже EmptyClip

  • Ђенкин чукунунук
  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 9.654
  • Репутација: +4863/-9902
  • "реалиста"
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #275 послато: 26 Фебруар 2019, 15:24:26 »
И Југа је изјавио како њему нико није тражио кинту.

На мрежи albatros

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 861
  • Репутација: +420/-176
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #276 послато: 26 Фебруар 2019, 22:45:39 »
Sasa Markovic, prvi strijelac prvenstva je takodje izjavio da mu je neko trazio novac i da ce ga uvrstiti za to SP u Francuskoj. Moguce je svasta. Mada mi mnogo zvuci 7 igraca. Realno Perica i Deki su bili nade naseg fudbala i oni su jedini koji ajde da kazes nisu imali ime u tom trenutku. Svi ostali su manje vise vec izgradili karijere i imali neko iskustvo. Ipak, po meni na ovom SP se moglo bez Saveljica, Govedarice i Petrovica. Miki Stevic je tu isto zalutao. Bjekovic mu tast. Mozda je to ajde da kazemo jedna od kombinacija.

Ван мреже миша09

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 1.032
  • Репутација: +2040/-376
  • Сви смо ми Благоје Јововић!
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #277 послато: 27 Фебруар 2019, 00:42:02 »
Увек у недељи дербија "седнем на јутјуб" и прегледам голове и шансе са једно 50ак дербија, из 80их, 90их и 00их... Гледао милион пута, али погледам опет и сваки пут се изнова радујем нашим головима.  :srbinosm: Било је ту баш свега, углавном наших победа, али две ствари ми баш упадају у очи: Небојша Крупниковић и Звонко Милојевић.
Прво Крупни. Ау колико им је голова дао... Брдо једно, за кратко време, за свега 2, 3 године, по слободној процени једно 7, 8 комада, можда и више, рачунајући и првенствене и куп утакмице. Нема дербија да није дао гол у том периоду, некада и по два. Страшан скор. Ако има неки хроничар да избаци тачан податак, колико је заиста пута Крупни погодио против Партизана, рачунајући све утакмице?
Други Милоје. Ајој мила мајко. Опет слободна процена, али код једно 10ак голова Партизана је кумовао, од тога једно 5, 6 баш тешки киксеви, а једно 4, 5 ситуација где је морао боље да реагује. Тону голова им је поклонио, баш фрустрирајуће за гледати, чак и са ове временске дистанце. Пошто сам у том периоду био клиња, да питам старије, како се то тада коментарисало, поготово Милоје и ти његови ужасни наступи у дербијима?

На мрежи Vlada 89

  • Члан ФК
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 15.057
  • Репутација: +2228/-2913
  • Ulica Dragoslava Šekularca
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #278 послато: 27 Фебруар 2019, 11:18:11 »
Jedan stariji tekst

"Pravi uzrok decenijskog rezultatskog posrtanja FK Vojvodina nalazi se u, sad već zaboravljenom, štrajku fudbalera, koji se desio 1999. godine. Bila su to teška i opasna vremena za našu otadžbinu. Te godine zbilo se NATO bombardovanje, pooštrene su sankcije Ujedinjenih Nacija i Evropske Unije prema SR Jugoslaviji i pojačan je pritisak koalicije SPS-JUL protiv svih njihovih neistomišljenika.

Vojvodina je u tom dobu beležila veoma važne uspehe. U takmičenju za Intertoto kup 1998. godine, Voša se plasirala u finale, dok je 1999. godine "Stara dama" igrala u prvom kolu UEFA kupa. Šef stručnog štaba bio je Tomislav Manojlović. Dužnost direktora FK Vojvodina od 1.11.1996. godine obavljao je Svetozar Šapurić.

U martu 1999. godine, na VI sednici Skupštine kluba, održane dana 4.3.1999. godine, izvršena je izmena Statuta i za predsednika Skupštine imenovan je Radovan Pankov, a za predsednika Upravnog odbora, Živko Šoklovački. Za članove Upravnog odbora, imenovani su: Banjanac Bratislav, Popović Branislav, Radić dr Jovan, Đurović Zoran, Svitlica Gojko, Radojčin Momčilo, Koprivica Miodrag, Apro Ljubomir, Mandić Veljko, Đukić Dragan, Ivoš Aleksandar, Vujačić Radosav, Bjelica dr Vojin, Svilar Rade, Lučić Ristovoje, Mihajlović Života, Pešalj Ljubo i Bajilo Dragomir.

Nova imena u Skupštini i Upravnom odboru mogla su da znače samo jedno - pojačan pritisak i kotrolu režima na FK Vojvodina. U oktobru 1999. godine, dolazi do prvih ozbiljnih teškoća i problema u FK Vojvodina. Upravni odbor smenjuje Svetozara Šapurića sa mesta direktora kluba zbog optužbe da je nezakonitim radnjama, prilikom transfera fudbalera Ljubiše Dunđerskog, Damira Stojaka i Zdravka Drinčića, prisvojio velika finansijska sredstva, te tako oštetio novosadskog prvoligaša.

Nakon što je razrešen dužnosti direktora, Svetozar Šapurić, čak 17 igrača prvog tima stupaju u štrajk. To je bio događaj bez presedana u novijoj fudbalskoj istoriji ovih krajeva.

Ubrzo zatim, tih 17 fudbalera iz sastava prvog tima podnose peticiju Upravnom odboru i traže da se Svetozar Šapurić vrati na dužnost direktora, odnosno traže izmenu odluke Upravnog odbora. Kako njihov zahtev nije prihvaćen, 17 fudbalera ulazi u štrajk sve do kraja takmičarske sezone 1999. godine. Takođe, 17 fudbalera iz sastava prvog tima, podnose zahtev Arbitražnoj komisiji za raskid ugovora krivicom kluba zbog neizmirenih obaveza kluba prema njima.

Sve ovo ima za posledicu slabe takmičarske rezultate, a prilikom njihovog stupanja u štrajk (odbijanje izvršavanja profesionalnih obaveza iz ugovora), traži se odlaganje prvenstvene utakmice sa FK Mogrenom, da bi se iz omladinskog pogona uključili mladi igrači. Takođe, nastaje problem u zimskom prelaznom roku, vezan za transfer fudbalera Vidaka Bratića, koji, navodno, u to vreme već nije bio fudbaler FK Vojvodina, odnosno prema dokumentu koji je priložio bio je slobodan fudbaler.

Na sreću, zahtevi igrača nisu usvojeni, tako da se nekolicina od tih igrača vraća u klub i uključuje u rad sa prvim timom, a jedan deo igrača radio je pod posebnim nadzorom trenera Aleksandra Kozline.

Mora se napomenuti da su u tom trenutku, možda i najtežem u novijoj istoriji našeg kluba, od standardih prvotimaca u timu su ostali samo Janković, Tanasijević, Belić, Habi, Kuvelja, Krivokapić i Avramov, dok su ostatak tima činili golobradi mladići iz omladinske škole fudbala.

Da situacija bude još gora u zimskom prelaznom roku, klub napuštaju: Vasković, Dragić, Mudrinić, Mrdak, Bratić, Vranješ, Žilić, Stoijljković, Jović, koji ne žele da igraju, a fubaler Aleksić Mirko pod vrlo čudnim okolnostima dobija raskid ugovora na štetu kluba i prelazi u FK Obilić.

Oslabljen igrački, FK Vojvodina ulazi u jednu tešku situaciju - eleminisana je iz kupa Jugoslavije, a jesenji deo takmičarske sezone završava sa dosta slabim takmičarskim rezultatima. Štrajk fudbalera, neizmirene novčane obaveze prema igračima iz prethodnog perioda, problem vezan za transfer igrača Vidaka Bratića, problem vezan za naplatu obeštećenje za igrača Stojak Damira, kao i druge transfere za fudbalere iz prethodnog perioda, stvorilo je dosta haotičnu situaciju, tako da je Upravni odbor doneo odluku da se o svemu obavesti MUP, koji je nastavio dalje aktivnosti u vezi provera rada iz prethodnog perioda, odnosno dok je direktor bio Svetozar Šapurić. Rezultat sprovedenih istražnih radnji je bio da je pred Okružnim sudom u Novom Sadu pokrenut postupak protiv Svetozara Šapurića zbog osnovane sumnje da je klub oštetio za oko 5.600.000 DM. To se odnosilo na transfere Drinčića, Miloševskog, Stojaka i Dunđerskog.

Šapurić se od ovih teških optužbi branio sa objašnjenjem, da kada je postao direktor kluba, je napravio dogovor sa čelnicima Vojvodine da u klub uloži svoj novac, koji je zaradio igrajući fudbal, u stvaranje ekipe koja bi opravdala renome kluba i izborila pravo nastupa na evropskoj sceni. U slučaju ekonomskog uspeha Šapurić je dobio zeleno svetlo od Upravnog odbora da može da povrati svoj uloženi novac.

Najviše nedoumica bilo je oko transfera Damira Stojaka u italijanski Napoli, koji je iznosio milion dolara. Od toga, prva rata od 300.000 dolara odmah je uz saglasnost ostalih članova Uprave, uplaćena na privatni račun Svetozara Šapurića, dok je dve preostale rate trebalo uplatiti u roku od šest meseci. Italijani su verovatno nezadovoljni Stojakovom igrom želeli da prekinu ovaj aražman i počeli da otežu sa isplatom duga i svoju obavezu regulisali tek u oktobru 1999. godine.

Obzirom na kašnjenje, usledio je još jedan dogovor da Šapurić u klub uloži lični novac, a da do poravnanja dođe kada stignu pare od Napolija. Međutim, u trenutku kada je preostala suma došla u klupsku kasu, u Vojvodini je već bila nova uprava.

Što se tiče transfera Stojaka u Napoli Šapurić je izjavio - "Nakon intervencije FSJ, Napoli je napokon na moj račun uplatio sumu koju duguje (600.000 dolara). Tada sam od rukovodstva kluba tražio da sednemo i napravimo obračun troškova kluba koje sam ja finansirao. Međutim, Živko Šoklovački je od mene zahtevao da pomenuti novac uplatim na neki račun u Moskvi. Naravno da sam to odbio. Zatim je Šoklovački od mene tražio da potpišem pristupnicu za JUL rekavši "Učlani se u moju partiju"... Verovatno sam tada bio jedini u klubu koji je to odbio, nakon čega sam smenjen sa mesta direktora, a Šoklovački mi je pretio da će me poslati u zatvor".

Prvi sporan transfer iz optužnice, prodaja Ljubiše Dunđerskog italijanskoj Atalanti, Šapurić je objasnio na sledeći način:

- "U leto 1997. godine procenili smo da se može realizovati transfer Dunđerskog i da to neće bitno uticati na kvalitet ekipe. U prvom momentu rukovodstvo kluba bilo je mišljenja da bi klub bio zadovoljan da od tog transfera zaradi 500 do 600 hiljada nemačih maraka. Međutim, Dunđerski je nekoliko bitnih utakmica odigrao vrlo dobro, tako da je "podigao cenu" na 900.000 i to je bio konačan zahtev kluba. Realizacija ovog transfera poverena je agenciji čije je sedište u Briselu, a čiji je vlasnik menadžer s licencom FIFA i UEFA, Vladimir Pavković. Ugovor je potisan u leto 1997. godine, a Vojvodini je odmah uplaćeno 500.000 maraka, a preostali deo je u dve rate trebalo da bude uplaćen do juna naredne godine. Međutim, zbog sankcija, u klubu smo dogovorili da se preostali novac uplati na moj privatni račun na Kipru i tako je i urađeno. Prva rata je uplaćena krajem decembra 1997, a druga 15. januara 1998. godine i taj novac je unet u FK Vojvodina. Vrednost ukupnog transfera bila je 2 miliona maraka, a razlika od 1.100.000 je pripala agenciji koja je i završila posao" - izjavio je Šapurić.

Što se tiče prodaje Zdravka Drinčića u nemački Bohum, bivši direktor Vojvodine je rekao da je taj transfer pomalo specifičan, pošto je Drinčić pre odlaska dve godine u Vojvodini igrao kao amater.

- "Rukovodstvo kluba se opredelilo da odredi visinu transfera od 400 do 500 hiljada maraka, s tim što je sa Drinčićem postignut dogovor da će od transfera dobiti, zbog toga što je dve godine igrao bez ugovora, 100.000 nemačkih maraka. Ceo posao je urađen preko jedne nemačke agencije, a klubu je isplaćeno 350.000, plus Drinčićevih 100.000 što iznosi tačno onoliko koliko je i traženo. Ukupna vrednost ugovora bila je 1.650.000 maraka, a razliku je dobila agencija koja je ugovor i zaključila i o svemu tome postoji kompletna dokumentacija" - istakao je Šapurić.

Sledećih deset godina Šapurić je apostrofiran kao najveći krivac zbog stanja u kojem se nalazi Vojvodina. Čitav slučaj dobio je svoj sudski epilog prošle godine kada je Šapurić oslobođen svih optužbi.

Oslobađajućom presudom Šapurić je povratio svoju čast koja je nemilosrdno blaćena deset godina, dok je za navijače Vojvodine ostalo ogromno pitanje šta se u toj aferi zaista zbilo. Ko je organizovao štrajk, ko se ovajdio od rasprodaje naših igrača i na koje su sve račune legle pare od transfera igrača koji su igrali u generaciji koja je igrala finale Intertoto kupa?"

Intertoto kup,finale,Vidak Bratić i Torsten Frings


Leo Lerinc,Nikola Lazetić i Rembijak
« Последња измена: 27 Фебруар 2019, 11:32:08 Vlada 89 »

На мрежи albatros

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 861
  • Репутација: +420/-176
Одг: Историја Југословенског / Српског фудбала
« Одговор #279 послато: 27 Фебруар 2019, 12:21:43 »
Увек у недељи дербија "седнем на јутјуб" и прегледам голове и шансе са једно 50ак дербија, из 80их, 90их и 00их... Гледао милион пута, али погледам опет и сваки пут се изнова радујем нашим головима.  :srbinosm: Било је ту баш свега, углавном наших победа, али две ствари ми баш упадају у очи: Небојша Крупниковић и Звонко Милојевић.
Прво Крупни. Ау колико им је голова дао... Брдо једно, за кратко време, за свега 2, 3 године, по слободној процени једно 7, 8 комада, можда и више, рачунајући и првенствене и куп утакмице. Нема дербија да није дао гол у том периоду, некада и по два. Страшан скор. Ако има неки хроничар да избаци тачан податак, колико је заиста пута Крупни погодио против Партизана, рачунајући све утакмице?
Други Милоје. Ајој мила мајко. Опет слободна процена, али код једно 10ак голова Партизана је кумовао, од тога једно 5, 6 баш тешки киксеви, а једно 4, 5 ситуација где је морао боље да реагује. Тону голова им је поклонио, баш фрустрирајуће за гледати, чак и са ове временске дистанце. Пошто сам у том периоду био клиња, да питам старије, како се то тада коментарисало, поготово Милоје и ти његови ужасни наступи у дербијима?

Krupniković je u prvenstvenim derbijima postigao 3 gola a u kupu 4. Ukupno 7 protiv groblja.