Аутор Тема: Из тренерског угла - анализа игре, похвале, примедбе и сугестије  (Прочитано 96085 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже redboy

  • Члан КК
  • ****
  • Поруке: 2.193
  • Репутација: +775/-644
  • Звездо,хвала ти што постојиш.Волим те бесконачно.
Da dodam samo kratko,resili su nas lagano,bukvalno su nas pregazili ko plitak potok,sto me naravno uz nas nedostatak volje i energije mnogo boli.
Pre svega Mita Itudis nas je veoma dobro skautirao,analizirao i na kraju to implementirao na terenu.
Pa po pocetnom matchup-u vidi se da je ugusio nasu igru sa visokom i mobilnom petorkom.
Dakle stavio je Kurbanova na Rocestija,i ovaj ga skoro potpuno udavio.
De Kolo na Lazica,znamo svi u kakvoj je formi Laza ove sezone,plus sistem igre koji mu uopste ne odgovara.
Klejburn na Feldina,videli smo sta je Dominikana mogao da uradi,nista bukvalno
Hajns na Bjelicu,mislim sta reci za Kajla,igrac maltene koji najbolje brani pik  end rol u Evropi,a ni na pop piku nije uopste los.
Voroncevic na Antica,svi znamo kako Pero igra odbranu,samo je izasao na perimetru i tu mu je radio sta je hteo.
U napadu su nas resavali bukvalno kako su hteli,imali su maltene autoput do kosa u dosta situacija.
Za dalje i ne treba da pisem jer koncepcijski smo bili tako limitirani,da maltene nismo imali soluciju nit u napadu nit u odbrani...


Ван мреже Nine33

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 3.117
  • Репутација: +2594/-1366
  • Nek' se Marakani vrate slavni dani!
Bravo za trud sindje, neke jako zanimljive stvari si primjetio.

Ван мреже Consultant

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 1.272
  • Репутација: +766/-688
Da dodam samo kratko,resili su nas lagano,bukvalno su nas pregazili ko plitak potok,sto me naravno uz nas nedostatak volje i energije mnogo boli.
Pre svega Mita Itudis nas je veoma dobro skautirao,analizirao i na kraju to implementirao na terenu.
Pa po pocetnom matchup-u vidi se da je ugusio nasu igru sa visokom i mobilnom petorkom.
Dakle stavio je Kurbanova na Rocestija,i ovaj ga skoro potpuno udavio.
De Kolo na Lazica,znamo svi u kakvoj je formi Laza ove sezone,plus sistem igre koji mu uopste ne odgovara.
Klejburn na Feldina,videli smo sta je Dominikana mogao da uradi,nista bukvalno
Hajns na Bjelicu,mislim sta reci za Kajla,igrac maltene koji najbolje brani pik  end rol u Evropi,a ni na pop piku nije uopste los.
Voroncevic na Antica,svi znamo kako Pero igra odbranu,samo je izasao na perimetru i tu mu je radio sta je hteo.
U napadu su nas resavali bukvalno kako su hteli,imali su maltene autoput do kosa u dosta situacija.
Za dalje i ne treba da pisem jer koncepcijski smo bili tako limitirani,da maltene nismo imali soluciju nit u napadu nit u odbrani...

Svaka cast za upis  :aplauz:

Sto se boldovanog tice, mi cemo biti koncepcijski limitirani cele sezone sa ovakvom igrom. Dzaba nam puna sveska akcija kad nema ko to da sprovodi.

Ван мреже redboy

  • Члан КК
  • ****
  • Поруке: 2.193
  • Репутација: +775/-644
  • Звездо,хвала ти што постојиш.Волим те бесконачно.
Можда ћемо престати да играмо то проклето искакање на одбрани пикова.
Једноставно не иде па не иде,примамо исувише лаке кошеве.
Алтернативе су одбране пикова,пробијањем или преузимањем.
Написао сам можда,дакле још није 100% сигурно...

Ван мреже redboy

  • Члан КК
  • ****
  • Поруке: 2.193
  • Репутација: +775/-644
  • Звездо,хвала ти што постојиш.Волим те бесконачно.
Ovo je po meni sada jedno zanimljivo i aktuelno retoricko pitanje,jesmo li poboljsali odbranu ili nismo ?
Jesmo li poboljsali odbranu od PnR ili nismo?Da li je relevantno da se gleda PER po 40 minuta,ili na 100 poseda,ili na 155 poseda ?
Ovde cu samo da se zadrzim i napisem o varijacijama i nacinima odbrane od PnR.
Postoje tri bazicna nacina odbrane od PnR :
1.iskakanje,2.probijanje,3.preuzimanje.
Ali sa evolucijom igre,stalnom i neprekidnom promenom nacina napada i odbrane,menjaju se i odbrane od pick and roll-a.
Po svim empirijskim dostupnim podacima iz video analitike nametnuli su se 6 opste prihvacena principa odbrane pik igre,iliti PnR.Kao i uvek u inovacijama prednjaci nba liga.
1.Hedge and follow-zagradi i sledi,ovo je najcesce koriscena Pnr odbrana,koristi se kada se cuva dobar ofanzivni igrac sa dobrim sutem.Defanzivac cuvajuci screener-a(igraca koji pravi blok)mora da se krece nogama dobro i hitro,pravo u blokera da ne zauzme poziciju pod kos.On mora da klizi na perimetru i  radi hedge(showing)prateci igraca sa loptom u najvise jednom driblingu,kada mora da se vrati do svog kosa usput zonirajuci prostor za eventualno dodavanje do protivnickog centra.On moze da radi rikaver(korektura) na svom coveku(centru)onda kada se njegov saigrac sa on- ball deffender vratio na korektnu poziciju za stav ponovo.
2.Hug and Go Under-stisni ispod bloka,ova defanzivna varijanta PnR odbrane se koristi kada ofanzivni igrac sa loptom nije neki dobar suter.Defanzivac cuvajucu screener-a pritiska njegovog coveka,dozvoljavajuci svom saigracu on- ball defenderu da hitro i ispod bloka oboje prave blok protivnickom centru,pustajuci njegovog saigraca da slobodno sutira.
3.Trap-клопка,traping-om PnR moze biti  izvrstan nacin da poremetite ofanzivni tim i da ih uvedete izvan ritma napada na PnR.Obojica defanzivnih igraca dolaze zajedno u centar posle screen-a(bloka)uzimajuci mesto i zauzimaju busiju praveci klopku sa njihovim rukama na gore za kradju lopte,u kontuiniranom kretanju na protivnickog ball handlera.
4.Switch-преузимање,ovo je veoma bazicno ali takodje moze da stvara velike probleme ako defanzivni igraci ne komuniciraju medju sobom.Obojica defanzivnih igraca koji brane ovaj PnR moraju da pricaju jedan sa drugim,kada preuzimaju posle sceen-a(bloka),zato sto je to od presudne vaznosti da ne dodje do konfuzije.
5.Push-probijanje odbrana od PnR je uzimanje mesta na levoj ili desnoj strani terena,ili drugacije(takodje je poznato kao ICE).Kada se probije PnR on-ball defender(odbrambeni igrac na lopti)pravi kretnju prema ofanzivnom igracu kada je uveren da on nece koristiti blok dokle god njegov saigrac(sekundarni defender) pomaze zagradjivanjem driblera.
6.Mush-mekana odbrana od PnR,ova odbrana se koristi kada je lopta na sredini terena.
Mush je kao neka vrsta Push(otuda ime)u kome on-ball defender gura njegovog coveka izvan bloka,uveren i siguran  u ovu odluku cinjenja da protivnicki bek nece koristiti taj blok.U medjuvremenu sekundarni defender pomaze zagradjivanjem ofanzivnog igraca
sa loptom sve dok se on-ball defender ne vrati u korektnu defanzivnu  poziciju frontalno od ball handller-a.

Ovo su sve najcesce igrane varijacije odbrane od pick end roll-a u nba,neke se u vecoj ili manjoj meri igraju i u Evropi.
Pa ako prepoznate nesto od ovoga,ako ste primetili neke nase primere odbrana pik igre od ovoga,Vi slobodno napisite.
Jedno je sigurno,sve ove odbrane zahtevaju IQ i brze noge i ruke...
« Последња измена: 30 Децембар 2017, 22:12:56 redboy »

Ван мреже Crnogorac PG

  • Звездаш
  • **
  • Поруке: 134
  • Репутација: +276/-83
Evo i mene, posle više od godinu dana pauze (od januara prošle godine) da komentarišem nešto o košarci... o onome što smo imali prilike da gledamo tokom čitave ove sezone.
Prije zadnje utakmice finala protiv Budućnosti napisao sam na ovom forumu da ću nezavisno od toga ko pobijedi iskomentarisati našu igru, ali evo nekoliko dana nikako nisam uspijevao da krenem da pišem jer mi nije bilo lako posle 2 mučna doživljaja prošlog vikenda - posle gubitka ABA titule i posle Milove pobjede na izborima u CG, a posebno zato što su i jedan i drugi događaj protekli u nejednakom tretmanu učesnika, tj. u navlačenju za stranu koja je pobijedila... ali se takođe može reći i da su poražene strane imale u svojim redovima značajnih propusta koji su dosta doprinijeli takvom ishodu. Ali, tako je kako je i mora se dalje. Jeste da nam teško padaju porazi Zvezde, a bilo je i bolnijih, ali Zvezda će i dalje postojati, dalje se takmičiti, pa zašto bismo joj mi zvezdaši okretali leđa i prestali da se borimo sa njom (ili to radili manje nego do sada), da navijamo, da dolazimo na tribine? Zato što (jedne godine) Zvezda neće igrati Euroligu? Nije smak svijeta... niti kluba, koliko god se katastrofično to sada nekome čini. Niko nije pretplaćen da vječno bude prvak (u tome i jeste draž sporta)... pa neće ni Budućnost biti vječno, niti je Partizan bio vječno. Niti će nam neko pobjedom nad nama “zakucati zadnji esker na kovčeg” za sva vremena... kao što nismo ni mi nekima kad smo ih pobjeđivali u važnim utakmicama ovih zadnjih godina, iako smo im to predviđali. Od nas samih (najviše) zavisi kako će nam biti u budućnosti.

Vjerujem da su navijači u ovom momentu. osim zbog poraza od Budućnosti samog po sebi, posebno razočarani zato što je prije više godina rečeno da se izgrađuje sistem (a ako je sistem onda on ne treba da zavisi od jednog trenera, pa ni od Dejana Radonjića, a posebno ne od nekog igrača, makar dok je i dalje tu osoba koja je zamislila i koja treba da sprovodi taj sistem, a to je Čović) i zato jer je bilo najavljivano napredovanje stepenicu po stepenicu svake sezone (i bilo je otprilike tako), a sada pak imamo pad i to priličan i u više segmenata a ne samo rezultatski.
Tu se naravno nameće i pitanje zašto smo prošlog ljeta uopšte došli u situaciju da moramo da padamo - i u rezultatima u Euroligi i u regionu (dva domaća trofeja izgubljena, a eventualno osvajanje preostalog trećeg ne može ispraviti/nadoknaditi propušteno)? Jer ipak smo do prošlog ljeta imali već/čak 4 uzastopne sezone u Euroligi... i među navijačima je u prethodnih par sezona preovladavalo mišljenje „samo da osvojimo ABA ligu i uđemo u Euroligu i onda smo stvorili uslove da nam nekoliko godina ne može niko ništa u regionu, da ćemo uvijek biti u Euroligi“. Ali to je neka šira priča i neću sada o tome.

A sada o našoj igri ove sezone. Odakle da počnem, jer ima materijala da se iskomentariše puno stvari od početka sezone - novi trener, novi sistem igre, puno novih igrača, puno utakmica i specifičnih situacija na terenu koje bi se mogle analizirati.

Pa da počnem uopšteno od izbora novog trenera, pa ću onda o nekim detaljima igre. Pritom, napominjem da ovo moje pisanje - i pored toga što ću pomenuti mnoge zamjerke na račun trenera - nije sa ciljem mog izjašnjavanja “za ili protiv ostanka Dušana”, tj. treba li on da ide... jer oko toga treba neko drugi da misli i odlučuje... i preuzme odgovornost (kao što ranije moje pisanje nije bilo ni za ili protiv Deja Radonjića, iako sam posebno ukazivao na nedostatke u Dejovoj postavci igre)... iako naravno imam svoje mišljenje da li sam zadovoljan Dušanovim radom i reakcijama tokom igre... a naravno da nisam (jer uvijek gledam da se stvari još više popravljaju, da se greške eliminišu, a ima puno prostora za to). Moje je da navijam i pružam podršku ko god da je u timu i na klupi, jer navijam za klub a ne za pojedince ili zbog pojedinaca (kao što sam navijao od 70-ih godina prošlog vijeka i kao što sam jednako navijao i kad su treneri bili veličine Žeravica i Pešić, ali i kada su za trenere postavljani Škobalj ili Nikitović)... i moje je da ponekad, ako umijem i ako želim, ukažem na neke stvari za koje smatram da treba da se popravljaju.
Sjećam se diskusije i rezonovanja na forumu kad je Dušan postavljen za trenera (a takođe i prije nego što se to ozvaničilo). Preovladavao je strah zbog njegovih godina i neiskustva u jačim klubovima i takmičenjima. Pa je onda slijedio odgovor njegovih podržavalaca da je i Željko Obradović bio mlad i neiskusan kad je preuzeo Partizan i čak ga doveo do titule prvaka Evrope, ali zatim i kontraargumentacija da je on u ekipi imao Đorđevića i Danilovića, a kao konsultanta prof. Nikolića. A znate što je glavno u svemu tome, kod pitanja da li je neki trener pravi izbor? Glavno nije koliko trener ima godina i da li je prije Zvezde vodio neku evroligašku ekipu (ili ABA ekipu), nego jednostavno rečeno da li ZNA košarku, da li je KVALITETAN trener, da li dobro barata sa SVIM segmentima igre (ne samo da ima neki “play-book” sa tamo nekim sadržajem, jer svaki trener ima neke svoje papire, nego i da prepozna konkretne situacije tokom utakmice i da adekvatno reaguje, kao i da po potrebi mijenja i prilagođava igru tokom sezone)... i naravno kakav je kao organizator i "rukovodilac" - da li umije dobro da organizuje treninge, da li može uspješno da nametne autoritet igračima, da im nametne i sprovede svoje zamisli, da zna kako da se postavi prema njima, u komunikaciji, kritikama, pohvalama itd. U jednom momentu u prvom dijelu sezone je izgledalo da Dušanu stvari počinju izmicati kontroli kad je u pitanju "hemija" u ekipi i tada sam se plašio da li će znati da vlada situacijom i uspostavi autoritet s obzirom da, kao mlad i neiskusan i bez rezultatskih uspjeha u karijeri, ima u ekipi igrače koji su stariji od njega i koji iza sebe imaju godine vrhunske košarke i uspjeha (pa još problem i ako neki od njih ne vole da se previše zamaraju na treninzima). Ja sam u novembru jednom forumašu, koji je smatrao da imamo problema oko autoriteta i “hendlovanja svlačionice” i da to može biti ključni problem za Dušanov dalji rad i uspjehe ove sezone, preko privatne poruke napisao da se slažem sa njim i da sam skeptičan povodom Dušanovog građenja autoriteta i da mi ne izgleda da on umije na dobar način da nametne autoritet igračima. Reklo bi se da su nakon tog problematičnog novembarskog perioda trener i klub krenuli da rješavaju te stvari u vezi autoriteta i hemije, ali pitanje je da li je to urađeno na najbolji način - stvari su se u međuvremenu popravile, ali izgleda ne i do kraja, pa čak i ne u dovoljnoj mjeri.
Što se tiče Dušanovog košarkaškog znanja, ja sam minimalno pratio FMP kada ga je on vodio, pa tako nisam ni mogao da detaljnije analiziram i izvodim neke specifične zaključke o njemu kao treneru prije nego što je preuzeo Zvezdu, ali prilikom njegovog postavljanja za našeg trenera neka logika me generalno upućivala na pomisao da ne bi on FMP onako (prilično solidno) vodio da nema određeno košarkaško znanje, pa sam se tada nadao da Čović o Dušanu svakako zna više od mene i da umije dobro da procijeni i da stoga i postavlja njega za našeg trenera - ne samo zato što je finansijski dostupan nego i zato što smatra da Dušan ima dovoljno košarkaško znanje, karakter i sposobnosti.
I onda sam na početku sezone vidio neke pozitivne pomake u odnosu na igru Zvezde iz prethodne sezone, tj. neke novitete i bio mi se pojavio optimizam (generalno, više mi se sviđala ta nova igra sa Dušanom, nego ona sa Dejom, a nadao sam se i očekivao da se određeni nedostaci u Dušanovoj postavci igre mogu lako popraviti - sa Dejom je bila previše šablonska košarka, jednolična, bez mnogo varijacija, đe se često moglo unaprijed pogoditi koja će kretnja biti... i uz to je bilo i tvrdoglavog ponavljanja nekih kretnji i pokušaja čak i kada je bilo očigledno da ne daju rezultat). Tada na početku sezone sam na primjer vidio da igramo sa dosta kretanja i protoka lopte i igra je bila pristojna/zadovoljavajuća, a naročito se kao takva može ocijeniti imajući u vidu da je Dušan radio sa igračima/timom koje do tada nije trenirao, a i da ima puno novih igrača koji do tada nisu igrali zajedno, plus dosta mladih i neiskusnih (i još su neki bili navikli na sistem američke koledž košarke). Ali onda, nakon pozitivnih utisaka koje sam imao o određenim segmentima igre, umjesto da se stvari vremenom poboljšavaju i da se tim sve više uigra i da se uspostavlja neki efikasan sistem igre, kola počeše da kreću nizbrdo (mnogi ovđe pominju kako nismo napredovali od novembra, a meni se čini ne samo da nismo napredovali nego da smo u mnogim segmentima igre i lošiji nego što smo tada bili). Vremenom je igra postajala statičnija i individualnija, a posebno mi je potpuno bilo neshvatljivo što je Dušan počeo da istrajava na nekim šablonima (kao nekad i Dejo Radonjić) - pa i neke nove da uvodi - koji su potpuno nepotrebni i čak kontraproduktivni... a možemo tome dodati još i činjenicu da je odustao od nekih stvari koje su fino funkcionisale. Kao da je čisto zbog praćenja neke košarkaške mode počeo primjenjivati i mijenjati neke stvari (ili pod nečijim uticajima?), pa da je tako odustao od nekih svojih šema... i da ga je to možda poremetilo i doprinijelo da se pogubi taktički, jer očigledno je da nije bilo kontinuiteta u postavci igre i da su izdanja na terenu često bila sa velikim oscilacijama toplo-hladno.

A sad konkretno o nekim i pozitivnim i negativnim detaljima iz naše igre (a najviše o blokovima).
  • Prvo o detalju koji je bio novitet u odnosu na prethodne sezone sa Radonjićem, detalju za koji mi se sviđelo što sam ga vidio u početku sezone i koji je dosta puta bio uspješan (redovno smo to na utakmicama radili), ali koji smo nažalost u zadnjem dijelu sezone prestali da praktikujemo: pravljenje blokova igraču koji je bez lopte. Ustvari praktikovali smo to i dalje, ali mnogo manje nego u prvom dijelu sezone, tj. vrlo rijetko (čak se ponekad dešavalo i da nam čitave utakmice prođu bez toga). Zato nam je napad bez tog segmenta itekako trpio u zadnje vrijeme, tj. više smo se mučili. A nije mi jasno zašto smo prestali to da radimo. O tim blokovima sam inače i prethodnih godina pisao, tj. puno ih priželjkivao, jer ih kod Deja uopšte nije bilo (osim samo jedna vrsta blokova koja je rađena kod Deja... i to rijetko - blok u situaciji kad je centar visoko, oko slobodnih ili trice, pa kad mu bek napravi leđni blok da onda centar uleti pod koš i tu primi loptu). I tako... kod Dušana viđeh na početku sezone to što sam htio - otvaranja šutera za prijem lopte sa strane, preko bloka koji mu napravi centar, ili centar i još jedan igrač, ili otvaranje protrčavanjem ispod koša sa jedne na drugu stranu terena preko dvostrukih/duplih blokova (čak nekad i trostrukih). Često smo tokom utakmice to radili. A zašto i ne bi, kad smo imali (dosta) igrača koji to mogu dobro da iskoriste... da po otvaranju iz bloka kad prime loptu šutnu ili (zavisno od situacije i pozicije svog čuvara) da odmah krenu na ulaz - Feldin, Dangubić, Dobrić, Enis, Ročesti, Kešelj, pa i Davidovac. Ta varijanta, sa blokovima bez lopte, za nas je posebno poželjan način igre zato što nam glavni plejevi/bekovi nisu previše prodorni u igri 1 na 1 - nisu previše efikasni u tim prodorima... pa zato treba dodatnih načina da se dođe u situaciju da se neko oslobodi za šut. Naime, kad neki tim voli da koristi prodor 1 na 1 i kada igrač uspije da u prodoru ostavi svog čuvara, tada nije neophodno da ostali igrači prave međusobne blokove za otkrivanje za prijem lopte, nego je dovoljno i ako su oni statični i čekaju raspoređeni sa strana, da im se doda lopta u momentu kada bi njihov čuvar krenuo ka košu da spriječi ulaz igraču sa loptom koji je probio svog čuvara u 1 na 1. Pravljenje blokova bez lopte je jedan vrlo prost i efikasan način stvaranja pozicione prednosti u napadu, neka vrsta osnove košarkaškog napada... jer te kretnje mogu i da se dodatno razrade, da se ne svede samo na jednu opciju u smislu da se neki spoljni igrač otvori za prijem lopte, nego je poželjno i da ostali igrači ne ostanu statični nakon što se napravi blok već da nastave kretnje i pravljenje daljih blokova jedni drugima... i tako se često u napadu desi neko rješenje broj 2, ili broj 3 itd (npr. da neko kroz blokove i protrčavanje uspije da se otvori/zadesi da bude sam ispod koša za prijem lopte). Sjećam se da sam jednom na ovom forumu predlagao i "crtao" par mogućih konkretnih kretnji u našem konkretnom napadu koji je Dejo Radonjić praktikovao, kako bi se obogatile opcije u tom napadu, tj. da se na tada postojeću opciju napada dodaju neki blokovi, ali nema potrebe da sada na taj način razrađujem i "obogaćujem" Dušanov sistem kretnji i blokova bez  lopte.
    A imalo bi tu još toga da se doda što se tiče blokova, još nekih varijanti...
  • ... a to je npr. varijanta da blok pleju/beku koji ima loptu ne pravi samo centar (čuveni p&r), nego da mu taj blok nekad napravi drugi niski igrač... što opet otvara više daljih opcija u napadu i posebnu temu o tome.
  • Što se tiče p&r beka i centra, što je sezona više odmicala to nam se (kao i prethodnih sezona) igra sve više svodila na to (i prije dolaska Omića). Odlučio Dušan da na tome zasniva napad i to forsira, pa iako ne radimo to kako bi trebalo i iako imamo boljih opcija. U najvećem broju slučajeva niti naš centar pravilno prilazi u blok, niti ga pravilno postavi (i zauzimanje pozicije i zauzimanje stava), niti u pravom momentu krene da odlazi iz bloka (Omić je u svemu ovome donekle bolji od ostalih naših visokih igrača), niti se pravilno “odmotava” nakon bloka, niti plej pravilno navodi svoju kretnju ka bloku, niti pravilno mimoilazi blok, niti pravilno/najbolje/najkorisnije nastavlja kretnju nakon bloka, niti ako ga udvoje vrši dodavanje na pravilan/najbolji način (ili uopšte ne uspije da izvrši dodavanje, nego se malo vrti i bježi u stranu, pa se i odbrana konsoliduje), niti plej i centar dobro iskoordiniraju pripremu pozicije i kretnju za dolazak u blok itd. Nije da naši igrači ne bi umjeli to ispravno da rade (a vjerovatno i jesu to radili u karijeri), ali trener je taj koji treba da definiše kako to treba raditi i da to reguliše. Takođe, previše praktikujemo da centri idu u lažni blok, ono kad prilaze ali ne do kraja, nego ili brzo skrenu u stranu da se oslobode za šut ili se brzo okrenu i vraćaju ka košu da prime loptu ako vide da bek već kreće u prodor (a i to ne radimo najbolje kako bi moglo). A posebni je problem što naši centri po automatizmu kreću ka beku da mu prave blok, ne sagledavajući i ne prepoznavajući da li je dobar momenat za to, tj. da li bek nešto drugo može da uradi i bez tog bloka. Jer, puno puta se dešavalo da prilaženjem u blok centar samo napravi gužvu/smetnju svom beku, koji inače bez tog bloka ima dobru mogućnost da se zaleti u prodor 1 na 1 i da prođe svog čuvara, pa se čak dešavalo i da bek već krene i vidi se da će napraviti prednost u prodoru a onda centar kreće da mu prilazi zbog pravljenja bloka, pa bek više nema prazan prostor ispred sebe da nastavi ulaz ka košu.
    Inače, posebno mi nije jasno kad centri svom pleju/beku izlaze na blok kilometar od trice (što sam i u nekim davnim postovima objašnjavao), a naročito mi nije jasno zašto se tako radi kad je Ročesti na pleju, zbog samih njegovih karakteristika. Prvo, često Roča tada udvoje i pritiskaju ga pokušavajući da ga udalje ka centru igrališta i/ili da mu onemoguće (brzo) dodavanje... i tada imamo problem, jer on zbog svoje visine teško uspijeva da tada izvrši brzo (i precizno) dodavanje, već pokušava da bježi iz tog udvajanja, a glavno u situaciji udvajanja je da igrač što prije doda loptu. A i ako bi uspio da se pri udvajanju odmah oslobodi lopte, u situaciji kada centar pravi blok daleko od trice to naravno znači da bi taj centar primio loptu daleko od koša (jer nije stigao da se spušti do koša) - i što će u tom momentu da uradi Omić, ili Lesor, ili Pero? Da krenu na ulaz sa loptom? Kako da ne. Jedino što smo mogli jeste da Pero šutne, ali po mom mišljenju nije on neki pouzdan šuter, pa tako nije ni najsrećnije rješenje za takve situacije, a posebno ne da to bude jedna od naših taktika. A Bjelica? Za njega što se tiče šuta važi nešto kao što rekoh za Pera, pa jedino što je on za razliku od ove trojice mogao da uradi jeste da krene na ulaz... ali opet ni to nam nije bila najbolja opcija. Pa umjesto da nam iz takvih situacija Bjelica ide na ulaz (a evo neće više jer ode iz kluba), ili da on ili Pero šutiraju trice, da li bi bilo bolje da umjesto centra neki bek/krilo napravi taj blok “kilometer od trice” (ako već volimo da pravimo blokove na toj daljini), pa da on bude taj ko će zbog udvajanja da primi loptu kod trice (pa da bira oće li da šutne ili da ide na ulaz). A što se tiče druge moguće situacije kad naš centar “na kilometer od trice” izađe da napravi blok Ročestiju, to je situacija kad naš protivnik ne izvrši udvajanje Ročestija, ali nažalost ni tada nismo mnogo moćni da iskoristimo tu situaciju. Konkretno, ako se zbog tog bloka i desi da se makar malo poremeti odbrambena pozicija igrača koji čuva Ročestija (a pritom ne bude preuzimanja od strane odbrambenog centra), on nema jak prvi korak i nije toliko brz da tu situaciju iskoristi i da mu pobjegne ka košu (a ni visina mu ne dozvoljava da dođe u neku čistu poziciju za lagano polaganje), pa tako vidimo da on najradije pokušava tu malu prednost u poziciji da koristi tako što kroz par spuštanja/driblinga traži priliku i namješta se za šut. A čak i ako ga preuzme centar, on radije driblingom (izmicanjem u stranu ili unazad) traži poziciju za šut umjesto da ide na ulaz. Inače, kad bi naši igrači znali kako se pravilno pravi blok, naravno da bi u pomenutoj situaciji, kad protivnik ne vrši preuzimanje, Ročesti (ili bilo koji drugi naš igrač sa loptom) došao u još bolju poziciju, tj. još više bi se uspio osloboditi svog čuvara, steći prednost u kretnji ka košu.
  • Što se tiče našeg branjenja p&r, puno toga je već ispisano na ovom forumu - puno grešaka i koncepcijskih lutanja je bilo. I za ovaj segment igre sam primijetio da smo na samom početku sezone to pokušavali (i dosta uspijevali) da bolje rješavamo nego kasnije kako je sezona tekla. Tada na početku sezone, u situaciji kada protivnički tandem pravilno pravi blok, tj. kada protivnički bek sa loptom prolazi odmah/tik uz tijelo svog centra (pa naš bek ne može da se provuče/probije između njih i da nastavi da prati svog igrača), dosta smo koristili varijantu propuštanja svog saigrača - da se naš centar brzo odmakne malo unazad od protivničkog centra kojeg čuva, kako bi naš bek prošao između dva centra i ostao bliže košu od protivničkog beka. Praktično zanemarljivi broj poena smo primili kada je protivnički bek odlučivao da ugrabi da šutne u momentu dok naš bek prolazi blok na ovaj način. Sa druge strane, u situaciji kada odbrambeni bek za bekom kojeg čuva prolazi iznad bloka i tako pokušavao iza leđa da ga stigne i “pritiska” kad ovaj krene ka košu (kako je inače Dejo Radonjić forsirao), a kada je potrebna veća koordinacija i saradnja svih u odbrani, nama je odbrana lagano pucala.
    Kako je sezona odmicala počeli smo da eksperimentišemo sa plitkim iskakanjem našeg centra, pa sa dubokim iskakanjem (presrijetanjem - iskakanjem našeg centra da presiječe bočno kretanje protivničkog beka sa loptom) i sa udvajanjem beka, pa smo zatim eksperimentisali i sa preuzimanjem. Nisam slučajno izabrao riječ „eksperimentisali“, jer je upravo tako bilo naše branjenje p&r. I najgore je bilo što uopšte nismo znali kad je koji način najbolje primijeniti zavisno od karakteristika protivničkih igrača (a bogomi i od karakteristika naših). I tako, u finalu ABA, kad je najvažnije, mi uporno iz napada u napad branimo p&r na isti pogrešan način, a Budućnost nas naravno školski kažnjava. Tako, kad smo radili udvajanje, njihov bek naravno odmah doda loptu centru, neko od naših sa strane priđe da tog centra zaustavi da ne ugrozi naš koš, a onda taj centar samo proslijedi loptu na tu stranu onom saigraču koji je ostao sam (vrlo često smo tako primali koševe čitave sezone). A kad smo radili preuzimanje, njihovi bekovi su lagano rješavali 1 na 1 sa našim centrima (ili ulaz ili šut), jer su se svi ostali protivnički igrači širili sa strane.
    Vrlo često smo tokom sezone radili bespotrebna iskakanja ili preuzimanja (ili slaba udvajanja)... i naravno odatle krene pad naše odbrane, samo ako protivnik primijeni osnove napada. Dakle to smo radili i u situacijama kad našem beku nije bilo onemogućeno da isprati igrača kojeg čuva, ili kad je moguće unaprijed prepoznati da protivnički centar neće ni ugroziti odbrambeno kretanje našeg beka. Pa još kad prilikom iskakanja ne umiju naš centar i bek da se iskoordiniraju, pa prilikom povratka centra iz te pozicije do koje je iskočio, kad se vraća unazad ka košu, on i bek zasmetaju jedan drugome itd.
  • Osim pogrešnog branjenja p&r mi smo imali i mnoge druge pogrešne sisteme u odbrani, od kojih su se neki dobro mogli viđeti i u finalu ABA. Na primjer kad naš odbrambeni igrač potpuno nepotrebno protivničkog pleja/beka kod kojeg je lopta čuva blisko uz tijelo 1 na 1 iako je taj igrač mnogo daleko od trice, pa čak i kada još nije prešao na našu polovinu. Moglo se u ovom finalu primijetiti da je dosta puta Budućnost to koristila, da se u tim situacijama jednostavno njihov igrač zaleti i pretrči čuvara i tako im napad postane 5 na 4 - saigrači mu se maknu sa strane i tako ovaj lagano dođe do koša... ili naravno doda loptu nekome ko postane slobodan ako naši krenu da pomažu da spriječe prodor. Nekoliko puta je tako na primjer Gordić pretrčavao Lazića.
    Ovom slučaju (kad bespotrebno suviše daleko od trice čuvamo beka sa loptom) možemo dodati još i varijantu kada protivnički centar tu dođe da napravi blok a naš centar takođe nepotrebno za njim izlazi tj. prati ga do samog bloka, umjesto da se ne udaljava od trice (ili vrlo malo da se udalji) i da tu čeka... nastojeći da primarna opcija bude da naš bek uspije da se dobro pozicionira na svog igrača i da uspije da ga isprati, izbjegavajući blok, a naš centar po potrebi odatle može i bolje i lakše/brže korektivno da djeluje, u koordinaciji sa kretanjem svog saigrača, da se pomjera tako da dovoljno zasmeta protivničkom prodoru ili šutu. A i protivničkom beku je - ako ga čuvar čeka kod trice - teže da u prodoru ka košu dovoljno umakne svom čuvaru, tj. teže mu je da ostvari dovoljnu prednost približavajući se košu nakon prodora (pa ima opasnost da primi bananu ili makar da ima otežan ulaz i polaganje), nego kada mu čuvar dođe daleko od trice pa mu se otuda ovaj zaleti da mu bježi i onda ima više prostora da ostvari veću prednost prilazeći košu.
    Često bude i zbrke ako protivnik blok pravi daleko od trice a tu dođe i naš centar - na primjer naši ne umiju da iskoordiniraju svoje kretanje pa u momentu ne prepoznaju međusobno ko će što od njih dvoje da uradi i kako je najbolje, ili čak naš centar zasmeta našem beku da isprati svog igrača (veća gužva - jedan igrač više na malom prostoru).
    Sve se to u odbrani mnogo lakše iskoordinira kad se bek čeka bliže košu, kod trice, jer tada je protivniku teže da napravi prednost za prodor, ima manje prostora, a i bliže su ostali igrači pa sve to napadaču stvara sliku da ostala 3 odbrambena igrača mogu da mu zasmetaju i da priskoče svojim saigračima u pomoć, pa se protivnik teže odlučuje na prodor.
  • Mogli bi se oko naše odbrane blokova romani napisati. Bilo je i komičnih situacija. Na primjer protivnički centar prilazi da napravi blok i onda prije nego što je blok napravljen naš centar ne razmišljajući mnogo, nego zbog svoje lijenosti u nogama i po nekoj svojoj blesavoj navici, odgurne protivničkog centra (valjda da ga nekako poremeti u pozicioniranju, ili da ga samo odbije od sebe misleći valjda da tako za sebe dobije slobodniji/veći prostor za manevar), ali to uradi tako da protivničkog centra tačno namjesti na putanju kojom treba da prođe naš bek pa ga tako i blokira da ovaj ne može da isprati svog igrača... i tako nam daju koš.
  • Za kraj priče o blokovima, da rezimiram tako što ću reći da mi nije bilo jasno zašto su se na primjer zbog upornog bespotrebnog visokog iskakanja Lesora u odbrani bloka svi baš na njega ljutili (ili na ostale igrače zbog nekih pogrešnih poteza/šema koje primjenjuju)? Valjda je tako radio jer mu je trener tako tražio... i trener bi trebao to da reguliše ako ne funkcioniše uspješno, a ne da Lesor samoinicijativno mijenja sistem branjenja. Dušan jeste ponekad mijenjao način odbrane bloka tokom sezone, pokušavao na raličite načine, ali se dosta griješilo u odlukama kakvu vrstu odbrane kada primijeniti, a i onda kada je ispravna vrsta odbrane primjenjivana ona je u praksi često bila slabo sprovođena.
  • Još malo da se zadržim na odbrani. U nekim situacijama i protiv nekih timova bilo je “kao nacrtano” da je najbolje da igramo zonu, jer ih ne možemo zaustaviti. Ali ne viđeh je nijedan put čitave sezone (ili makar kad su nam protivnici ponekad pravili ludačke serije - da makar tada probamo sa zonom, čisto da nešto promijenimo). Ni protiv Šveda, ni protiv onih ekipa čiji centri šutiraju trice, ni protiv ekipa koje imaju prebrze i prodorne plejeve/bekove, ni protiv ekipa koje imaju puno kretnji i ukrštanja kod linije trice. A još i naši igrači spori za čuvanje 1 na 1, naši centri slabi u odbrani na niskom postu i takođe spori itd.
  • Promjenljivo je bilo čitave sezone - i timski učinak i učinak pojedinačnih igrača i taktika. Tako su i pojedini segmenti igre bili promjenljivi. Na primjer skok u odbrani (o čemu sam puno ranije pisao kako to treba da se radi/zagrađuje, pa neću sada detaljisati o tome) - često je bilo loše građenje, ali nekad je taj skok i dobro funkcionisao, tj. svi igrači gradili svog protivnika. To bi trebalo da znači da Dušan zna kako to treba da izgleda na terenu (i vjerujem da zna), ali isto tako i da iz nekog razloga to nije uspostavio kao praksu - da nije uspio ili da nije mogao da to sprovede. Možda je to povezano (kao i sve promjenljivosti i padovi tokom sezone) sa onom pričom o autoritetu, sa disciplinom igrača? Naravno, ovđe ne mislim na situacije kada nam odbrana pukne zbog nekog nepotrebnog iskakanja ili pomaganja pa ostane neki protivnik bez čuvara i pokupi skok, nego mislim na situacije kada je svaki naš igrač u mogućnosti da zagradi po jednog igrača, ali to ne uradi, ili slabo uradi.
  • Što se tiče našeg napada, da prvo pomenem jedan mali detalj, ne tako bitan, kroz koji se može prepoznati ono o nepotrebnom i čak štetnom robovanju šablonima. To je jedna varijanta na samom početku našeg napada kad je plej na lijevoj strani napada a drugi igrač (često to bude centar koji može da šutne tricu) mu se približi samo da bi primio loptu, da mu je zatim vrati (bez namjere/pokušaja da mu pravi blok, ili lažni blok) i zatim se udalji ka desnoj strani napada, kod trice... i napad teče dalje na način koji sada nije bitan u ovom mom konkretnom pominjanju. S obzirom da se u toj situaciji ne pravi blok, zašto uopšte drugi igrač prilazi pleju da izvrši povratno uručivanje (jer ne pričam o situaciji da je plej ostao bez driblinga i uhvatio loptu, pa da mu treba neko da razmijene dodavanje), tj. zašto odmah ne ide da se pozicionira na desnoj strani napada ako tamo treba da mu bude krajnja pozicija u toj situaciji? Komplikovanje bez potrebe - igrač koji prilazi pleju gubi snagu bez potrebe i što je još gore gubi se bez potrebe nekoliko sekundi napada. Čak se često dešavalo da igrač ka pleju kreće sa iste pozicije sa desne strane napada na koju se vrati nakon što izvrši povratno uručivanje lopte sa plejom, ili/i da nakon dolaska na tu krajnju poziciju na desnoj strani napada baš njemu plej uputi dodavanje - pa što je uopšte prvo vršio kretnju do pleja i nazad, sa uručivanjem, tj. što se odmah ne namjesti na desnoj strani da primi dodavanje, bez prethodnog uručivanja? I mi to moramo tako da odradimo bez obzira da li se u toku tih kretnji  može u momentu nešto drugo bolje odraditi zavisno od prepoznavanja pozicija ostalih igrača, neko utrčavanje, neki blok itd.
  • Sviđa mi se što je Dušan dao veću slobodu igračima (ne mislim samo na šutiranje) i da želi da iskoristi njihove vrline i prednosti (ali je posebno pitanje koliko je uspio to da organizuje, usmjerava i iskoristi). Korisnost toga se posebo viđela kod Dangubića. Sasvim nova njegova igra u odnosu na prethodne sezone. Ove sezone je bio raznovrsniji i više išao na prodor do kraja, a pretpostavljam da tu trener ima udjela - da ga je usmjerio što sve treba da koristi i što može da koristi. A šteta je ne iskoristiti njegove mogućnosti i ne dati mu slobodu, jer može mnogo, ne samo u šutu iz daljine, čije je procente znatno popravio. Zbog svoje skočnosti može da bude vrlo opasan po koš i kada prilikom prodora ne može da stigne do samog obruča, nego da se sa neke poludistance digne iz naskoka ili iz kretnje/dvokoraka, jer mu čak i tada, zbog skoka, visine i dužine ruka, to dođe skoro kao polaganje. Primijetio sam da je ovo zadnje dosta puta pokušavao - često mu nije uspjelo da poentira, ali to se vremenom može uštosati. Samopouzdanja mu ove sezone nije falilo. Šteta zbog njegove povrede ... i zbog njega i zbog Zvezdine sezone. Ja sam se odavno nadao da će on da se puno igrački razvija, jer sam u njemu vidio potencijal i to sam pomenuo čim sam počeo da pišem na ovom forumu, prije 3 godine:
    Dženkinsu doktore košarke.
    I da dodam nešto: očekujem da sledeći doktor, u narednim sezonama, bude Dangubić.
    Može da bude novi Dalipagić, ako iskoristi dobar skok za svoj šut, da ga niko ne može zaustaviti... samo ako hoće i ako se potrudi. Plus prodor koji će vjerovatno više koristiti.
    A u junu 2016. sam ovo napisao, đe sam priželjkivao igru sa više kretanja i blokova i predvidio Dangubićevu veću korisnost i bolji učinak u takvom sistemu napada:
    Цитат
    Kod njega ima mjesta za veću efikasnost u svakom segmentu, a ne samo u šutu. Njegov potencijal se ne koristi dovoljno... zato što se ne koristi na pravi način. Ali to je dosta uslovljeno sistemom igre u napadu. U sistemu sa tečnijim napadom i više kretanja i blokova on bi češće bio u situaciji da iskoristi svoju fizičku prednost za šut i ulaz i da bude nezaustavljiv. Sa njim bi više trebalo raditi na kretnji i na prodoru (nego na šutu), jer ako se uštosa da stvori makar malu prednost nad čuvarem i da nauči kako se to do kraja najbolje koristi za realizaciju, o jadu bi zabavio protivnike.
  • Vezano za slobodu u igri koja se odnosi konkretno na šut, košarka je sport u kome bi trebalo da nije nenormalno i nije za osudu ako iskoristiš da šutneš kad si u mogućnosti da to izvedeš i još pritom ako si dobar šuter. Košarka se prvenstveno svodi na to da se šutne na koš, pa ako je tako onda je bolji princip i da se iskoristi da se to uradi čim se ukaže prilika, nego da se rizikuje da se do kraja napada ne dođe u situaciju za slobodan šut (a možda se tada, ako se i uspije šutnuti, ne bi ni postigao koš). Dušan praktikuje taj sistem slobode za šut i to samo po sebi nije problem (a to i jeste jedan od načina da igrač dobije samopouzdanje za dalju igru i da se ne plaši od klupiranja ako promaši koji put). Problem je ako je šut iz isforsirane/nategnute pozicije (i iz pozicionog napada i iz kontre), ili ako se šutira kad nema niko od saigrača na skok, a kad nije kraj napada... pa još ako igrač forsira a ne ide ga šut na toj utakmici. Ali to je sve naravno vezano i za stil igre u napadu, jer ako ima dosta kretnji u napadu, pokušaja prodora, blokova, dodavanja, onda se lakše i dolazi u poziciju za dobar šut, ali ako nam se napad svodi na statičnost, ili na pokušaj p&r, ili na pokušaj 1 na 1, onda dođemo u situaciju da se lopta da Feldinu (ili nekom drugom) i onda dolazi do nekog težeg šuta.
    Što sam još vidio kao problem u vezi slobode za šut - preveliko korišćenje šuta centara (Bjelice i Antića). U redu je što (ponekad) šutnu ako su sami, umiju da pogode, ali ne da njihovi šutevi za 3 budu opcije koje su ravnopravne sa svim drugim opcijama napada, tj. da se to koristi kao jedna od primarnih varijanti i da nam se napadi koncipiraju tako da oni najviše vremena provode na tricu i oko trice (umjesto bliže košu). Jer oni nisu šuteri. Umjesto što smo usmjeravali kretnje/napad tako da oni dobiju loptu na tricu, pa makar i preko čuvenog “pick & pop”, bolje je da se pravila neka druga varijanta napada đe se za šut otvora neki šuter. Ja sam u principu bio protiv njihovog tricašenja i onda kad su pogađali, jer naravno da to ne može uvijek tako trajati.
  • Što sam još vidio kao novitet kod Dušana (koji mi se svidio), u odnosu na prošle sezone sa Dejom: igra sa dva visoka igrača (kod Deja nikad dva centra nisu bila istovremeno u igri, ni sekund - kao na primjer prošle godine đe su Bjelica, Tompson i Kuzmić između sebe dijelili 40 minuta). Međutim, nismo na pravi način koristili što imamo dva visoka u petorci.
  • Koliko god se pominjalo da Dušanovi tajm-auti nisu bili korisni, da u napadu posle njih nismo ništa napravili (naročito je to izraženo posle finala ABA), meni se čini da nije tako ako gledamo čitavu sezonu - da je fino postavljao akcije za prvi napad posle tajm-auta i da smo u principu imali dobre te prve napade... a naročito ako uporedimo sa Dejovim tajm-autima. E sad, stvar je u tome što tajm-aut ne služi samo zato da se da koš u prvom napadu posle toga (osim naravno kad je sami finiš utakmice), a naravno da najviše boli što u finalu nismo davali koš posle bitnih tajm-auta... ali jbg dešava se da se ne realizuje jedan napad ili da se pogriješi.
  • Jedan detalj vezan za taktičku postavku na terenu, tj. za komponovanje petorki. Često se dešavalo da su na terenu petorke koje nisu hitre i probojne (na primjer istovremeno u igri Ročesti, Lazić i Davidovac, plus dva visoka koji su slabi 1 na 1), pa smo tada imali bezopasniji napad - sa manje opcija. Trebalo je malo bolje kombinovati, ali nažalost Dušan je prevashodno gledao da se i tu uklopi u neke ustaljene šablone - da bez osjećaja za ritam utakmice i ritam igrača po automatizmu mijenja igrače u određenom minutu četvrtine (iako na početku sezone nije djelovalo tako) i da vadi igrača kad dobije 2. ili 3. ličnu.
  • A sad malo pojedinačno o nekim igračima... a kroz to ću malo provući priču o našem poimanju igračkog kvaliteta, tj. o našem zadovoljavanju sa skromnim igraćima i skromnim učincima, kao i o nerealnom veličanju igrača, pa imamo i nerealna očekivanja u vezi sa njihovim individualnim mogućnostima i učinkom na terenu.
    Antić je više nemoćan da igra na niskom postu, zbog snage, zbog skočnosti, zbog hitrine i okretljivosti, a naročito da izgura sezonu na toj poziciji, pa se zato i izvlači stalno van reketa, da šutira. Tako se njegova igra u napadu svodilo na trice, a šutirao ih je u Euroligi 27%. Skokova u napadu 0,9 po utakmici (za 18 minuta igre po utakmici). Nije mi bila jasna egzaltiranost zbog njegovog dolaska, u smislu “on je vrhunski igrač i ima da napuni svakoga i da spriječi svaki napad i biće sve super sa njim na terenu”. Njegovo dovođenje mi je djelovalo kao potez dovođenja Skorcianidisa - više zbog zvučnog imena, pri čemu je karijera u padu, a kod Pera bukvalno i na zalasku. Tačno je da se on dobro postavlja u odbrani, ali i tu je nerealno predstavljen kao neki defanzivni čarobnjak - jeste u nekim situacijama u odbrani bio koristan i znao je da spašava, ali to nije dovoljno, gledano za ukupni učinak i gledano u kontinuitetu. I kod tog famoznog branjenja p&r, đe se govorilo da je za to majstor - ne kažem da nije majstor, ali zbog nedostatka hitrine i kondicije i tu je dosta puta ispadao.
    Bjelica je kod Deja korišćen kao petica, kao jedini centar na terenu (kome se dosta davala lopta na niski post)... i koji se ponekad izvuče na tricu. Kod Dušana je od starta sezone bio planiran za drugačiju ulogu, da više igra udaljeniji od koša (uvijek je imao sa sobom u igri jednog centra). To je u početku sezone i funkcionisalo dobro i znamo da je imao dobrih utakmica. Čovjek se bio razvukao po terenu - i na niski post i na tricu i u prodor i u blok i u p&r, a te prve utakmice je igrao i preko 30 minuta po utakmici, a prva utakmica ispod 20 minuta mu je bila tek u 22. kolu u februaru, kući protiv Armanija (a na primjer prošle sezone kod Deja je na prvih 6 utakmica igrao ispod 20 minuta). Tu utakmicu protiv Armanija i nije bilo neke potrebe da on više igra - dobili smo je sa stotkom i tada su svi ostali visoki igrači dobro odigrali (on je imao šut iz igre 3/4, slobodna 2/2, a podijelio je minute sa Jankovićem, kome je to bila prva utakmica u Euroligi da je dao dvocifreni broj poena - Janković i Lesor po 15 poena, Omić 11, svi uz odlične procente). Ovo o minutaži pominjem zbog kondicije. U dvije sezone prije Zvezde je u Efesu i Darušafaki igrao u prosjeku po 16 i 19 minuta, pa prošle sezone kod Deja je u Euroligi u prosjeku igrao 15 minuta po utakmici, a ove sezone, naravno godinu stariji, prilično povećanje minutaže - igrao je po 26 minuta u prosjeku (u ligaškom dijelu ABA lige ispod 20 minuta je igrao jedino protiv MZT i FMP). Igrao i za Crnu Goru. Čovjek jednostavno nema toliko snage (posebno za takav raznovrsni stil igre koji on praktikuje... i još mora da se krlja u odbrani ako čuva petice, a kad čuva igrača koji se izvlači napolje on nema dovoljnu lateralnu hitrinu i pokretljivost) i još što njegova konstitucija inače nije takva da lako podnosi napor... i jednostavno je pao fizički u drugom dijelu sezone, a to uslovljava i pad samopouzdanja i preciznosti. To naravno ne opravdava njegove kikseve i zicere, jer ima puno situacija đe je morao preciznije da finišira, ali smo i ranije znali koje su mu boljke i limitiranosti u igri. On nije ekstra igrač, koji donosi prevagu, na kome treba da se zasniva igra - on je jedan od “timskih igrača”. Interesantno da je i pored velikog nezadovoljstva sa njegovom promašajima ove sezone i ćeranja od navijača na ovom forumu, naročito u zadnjem periodu, on ove sezone (govorim o Euroligi) ima isti procenat za dva poena kao prethodne, a za 3 poena ima za 10% veći procenat nego prethodne sezone (i za 2 i za 3 poena taj procenat mu je veći od Antićevog, koji kod navijača važi za super tricaša i u čiji šut smo se bili pouzdali... a takođe i za 2 i za 3 poena taj procenat mu je veći i od Lazićevog na primjer, ako koga to zanima). Nezadovoljstvo je i zbog njegovih izgubljenih lopti, ali i tu je bolji ove sezone u Euroligi - iako je igrao po 10 minuta više nego prošle sezone, imao je ove sezone manje izgubljenih lopti u prosjeku po utakmici (0,7), a čak je i u ukupnom broju imao manje grešaka iako je igrao skoro 300 minuta više nego prošle sezone. Činjenica je da jeste bio loš u finalu protiv Budućnosti i promašivao je trice i to ga je izgleda dokusurilo u očima zvezdaša, ali meni lično nije problem u tim promašenim tricama, jer nije tu bio naš najveći problem u finalu - nisam ni očekivao da u Milkove trice treba puno da se pouzdajemo i da su nam važne, ili bolje reći nisam očekivao da koncipiramo igru na način da dođemo u situaciju da nam Milkovi slabiji procenti trica ugrožavaju osvajanje trofeja. O samim njegovim napadačkim karakteristikama nešto sam davno pisao - on nije klasična/teška petica, niti je za tu poziciju fokusirao karijeru, ali su treneri voljeli da ga koriste na niskom postu što tu umije inteligentno da napada, da mijenja kretnje i pivotira (bolje i raznovrsnije od mnogih klasičnih centara), a nažalost zbog svoje nedovoljne snage, eksplozivnosti i skočnosti nema snažan završni potez pri izbačaju lopte (a vjerovatno mu je zato ponekad prisutan i strah od dobijanja banane i zbog toga ponekad nije dovoljno izbalansiran pri izbačaju lopte), pa otuda i promašaji pod koš. Eto malo više se raspisah o njemu, već kad je otišao, pošto više neću imati prilike.
    Kad je Omić došao, iako nije vrhunski centar i iako bi morao još bolje i jače da finišira na niskom postu, viđelo se odmah da smo dosta dobili, jer su nam prije njega i u napadu i u odbrani potpuno nedostajale neke stvari. Tim prije nije baš jasno zašto smo počeli sezonu sa tako slabo pokrivenom pozicijom klasične petice (ako već nije ozbiljno računato na učešće Jovanovića). Ali i pored smatranja da njegovim dolaskom dopunjujemo to što treba u našoj igri i da tako sve rješavamo što se tiče osiguranja ABA titule - ipak nam ni to nije bilo dovoljno... a razlog sigurno nije u Omiću. Da sad ne pišem o njegovim karakteristikama, koje su svi mogli viđeti i koje su dovoljno komentarisane na forumu, nego da pomenem jedan detalj koji mi je bio interesantan... ne sjećam se da li je bila njegova prva ili druga utakmica u Zvezdi i ko nam je bio protivnik - kada je primio loptu u reketu, sa čuvarem na leđima (čini mi se da je to bio prvi put da je primio loptu u takvoj poziciji). Tada sam vidio (ustvari čuo, preko TV-a) koliko mi kao navijači ne poznajemo neke segmente košarke. Tada sam čuo uzdahe i nervozu u publici zato što on nije isti tren preduzeo nešto sa loptom, neku kretnju, nego je malko sačekao, nepomično stajao, pa se valjda publika bila prepala da on ne umije ili da se zbunio i da će nešto pogriješiti. A on je ustvari uradio baš logičnu stvar - prije nego što se pokrenuo bačio je pogled okolo, pogledao pozicije ostalih igrača, da li nekome ima da doda na otvoreni šut, sagledao je svoju poziciju, na koji način da krene u dribling i napad na obruč (sa kojom kretnjom, na koju stranu)... i tako nakon te “pripreme” normalno krenuo u finiširanje, a da nije ugrozio limit od 3 sekunde u reketu. Normalno je da centar kad primi loptu (i kad je protivnik koji ga čuva ispravno na njega postavljen) u prvi momenat zastane, postavljajući tijelo u odgovarajući položaj, prvo razmisli na tren što je najbolje i što može uraditi i tek onda krene u finiširanje ili dodavanje (pa i spoljni igrač kad primi loptu ako zastane koji tren nije strašno). Jedino ako centar prepoznaje da mu čuvar nije dobro postavljen pa da onda u trenu odmah po prijemu lopte krene da napadne koš, da iskoristi situaciju prije nego što mu se čuvar bolje postavi. Ili, posebna varijanta, kada u samom prijemu lopte, prilikom njenog dolaska ka njemu, centar napravi početnu kretnju kojom će čim primi loptu nastaviti u pozicioniranje za finiširanje (kao na primjer ako loptu primi u doskoku i pri tom doskoku zavrne jednu nogu unazad oko/pored noge svog čuvara, pa onda kad primi loptu i doskoči da samo nastavi taj okret oko te noge - tako pravi prednost pozicijom tijela ka košu, gradi se tijelom, da čuvar ne može da zauzme ispravan stav i da ga spriječi bez faula).
    O Jankoviću samo par detalja. Iako nastoji da igra dalje od koša solidno se snalazi u reketu - i u napadu i u odbrani. Vidi se američki stil - zaštititi obruč po svaku cijenu, pa otuda i onoliko pravljenje faula. U nekim momentima, kada se zadesila konkretna situacija na terenu, bolje je čuvao igrača na niskom postu nego drugi naši visoki igrači (Bjelica, Antić, Lesor) - bolje se pomjerao, bolje je “štitio obruč”... sjećamo se i uzastopnih blokada. Ona visina, pokretljivost, dug korak, građa i skočnost, mogli bi da se bolje iskoriste za unutrašnju igru u napadu, pa i za p&r. Treba puno da radi, puno da se popravlja (nadam se da nije kasno iako čovjek ima skoro 25 godina) i nadam se da će neko znati da ga obuči i taktički i da mu razvoj usmjeri na pravi način - da prepozna u čemu je najveći potencijal za napredak i korist i za njega i za tim.
    JovanovićTrebala je da mu se da šansa više da igra (makar do dolaska Omića i makar u ABA ligi) - a nije imalo đe manje od ovoga koliko je igrao. Zato nije lako komentarisati njegove mogućnosti, ali i za to malo koliko je igrao viđelo se da ima čvrstinu, snagu, okretnost i da ima osnovne centarske rezone, logične poteze (“školovani centar”), dobro postavljanje i građenje, dobar pregled situacije (gleda da doda ako ima slobodnog saigrača), da ima potencijal, da može biti dobar centar.
    Lesor - još mlađi od Jovanovića, skočniji, eksplozivniji, pokretljiviji, brži, više seniorskog iskustva. Dakle ima potencijala, a svakako ima i više potencijala nego što se na forumu misli - pa u čemu je problem na terenu što njegov učinak nije bio veći? Osim za njega samoga, to pitanje je najprije za trenera, a u vezi sa tim pomalo i za naše bekove koji slabo igraju p&r u kojem bi inače mogućnosti Lesora mogle dobro doći do izražaja (a slabo i prodiru ka košu, đe bi mogao da ide neki “alley-oop” za Lesora). Šteta što nismo našli način da bolje iskoristimo ono što on može. Kao što se često ističe, košarkaška inteligencija mu ne izgleda kao jača strana, ali nije baš da je nema, jer se na primjer kod igre na niskom postu vidi da je koristi pri pivotiranju kad ne može da završi na visinu i masu. I vidi se da je pokušavao da obogaćuje tehniku i repertoar napada sa niskog posta, ali još tu treba puno da se radi da dođe na prihvatljiv nivo za euroligašku košarku. A mogli bi ga iskoristiti makar onoliko koliko smo Cirbesa (podsjećam da je i Cirbes bio promaja u odbrani, a dosta se sličnosti može viđeti kod njih u nekim stvarima - i u fizičkim i igračkim osobinama i u načinu njihovog korišćenja i u njihovim mogućnostima i u njihovom učinku).
    Ročesti odličan igrač, koji može da ima super učinak na utakmici, ali mislim da nije on bio pravo rješenje za ono što mi igramo i đe nam se napad najviše bazira na p&r. Već sam pominjao o problemima kod našeg p&r i konkretno o Ročestijevim falinkama (a ni ono primarno što po imenu i definiciji “playmaker” treba da radi njemu nije jača strana). Više bih volio da smo iz inostranstva dovodili plejeve koji imaju veću brzinu, veću prodornost i mogu bez mučenja prodirati na koš i finiširati, bez mnogo flouterašenja (zadnjih godina smo dovodili prilične “mekušce”... da ne kažem i bijelce - Mekel, Volters, Ročesti - jer tu je bio i Vilijams... a svi oni i prilično slabi defanzivci).
    Davidovac je u forumskim komentarima bio planiran od pozicije 1 do pozicije 4, a najviše na jedinicu. I trener ga je selio po svim tim pozicijama i očigledno ispunio želje forumaša da ga isforsira na jedinicu. Međutim, ja kod njega ne vidim ekstra potencijal za euroligaški kvalitet za tu poziciju, kao što se neki nadaju. Malo da se našalim: ljudi valjda rezonuju ako je Medžik Džonson bio plej i to vrhunski i imao onu visinu, konstituciju, pokrete i način građenja lopte i ako je Davidovac sličan tome da je onda najbolje da i on igra pleja, da iskoristimo te njegove specifičnosti kao što je sa Medžikom urađeno. Neka se on forsira na drugim pozicijama (ali ne baš ni na četvorci). No valjda je i u klubu jasno to oko njega i jedinice, s obzirom da su ga na tu poziciju stavili zato što su viđeli da od Radičevića nema koristi, a onda su u decembru morali da dovedu Enisa da igra jedinicu (koji je ustvari prije igrač tipa Dženkinsa nego jedinica), pa sada Čovića.
    Tema ”Lazić” mi je misterija, svih ovih godina, kao i naše (i navijača i struke) interpretiranje košarke. Po strani njegovo zalaganje i privrženost klubu, nije mi jasna tolika košarkaška zaljubljenost u njega (i kod navijača i kod trenera), tj. u njegov značaj na terenu. Ja sam par puta, odavno, komentarisao njegov učinak i poteze - i na temi komentarisanja utakmica uživo i na standardnim temama - i dao sam svoje komentare u vezi mišljenja da je važnije što je on dobar u odbrani, pa sad neću o tom segmentu njegove igre. Posebno mi je bilo nejasno zašto je morao da bude uvođen u igru u našim zadnjim napadima, kad se odlučivao pobjednik, pa i kada je prethodno on bio loš na utakmici a bilo je drugih koji su bili u kakvom-takvom ritmu (ne računam objašnjenje “možda se desi da bude slobodan da šutne iz ćoška”). Što se tiče njegovog dugoročnog učinka, ja Laziću ništa lično ne zamjeram, jer on igra tako kako umije i taj učinak je naravno uslovljen njegovim košarkaškim umijećem, ali mnogi ne žele ili ne umiju da realno sagledaju taj učinak, nego se sve nešto parcijalno izvlači. Meni je polazna osnova za sagledavanje njegovog učinka činjenica da je on KAO BEK “igrač manje” u napadu. Sve drugo, po mojoj košarkaškoj interpretaciji” ne može nadoknaditi ovaj nedostatak. Igrač koji je bezopasan po koš - ne može šutnuti bez kad je sam (dakle ne može sam sebi iskreirati šut, nema skok-šut), nema dribling, ne pokušava prodor ako ima čuvara ispred sebe, ulaz mu je nikakav itd. Jednostavno rečeno - igrač koji nema rješenje u napadu (kome se nema što dodavati lopta osim ako je sam, ili ako treba da pomogne za dodavanje/primopredaju lopte). Za euroligašku košarku je to preveliki nedostatak... i mislim da provodi mnogo više vremena na terenu nego što bi trebalo. Mnogi se naši igrači ispljuvaše ako promašuju, pa i kada svakako imaju bolji učinak od Lazića, a njemu je redovan učinak do par koševa po utakmici - ove sezone u prosjeku 3,3 poena u Euroligi (3,8 poena u ABA ligi).
    Feldin  nam je najopasniji napadač, a i on pošteno ispljuvan na forumu. U redu je da se iskritikuje - bilo je dosta povoda, ali nije u redu smatrati ga neznalicom (i željeti njegov odlazak a učinak drugih ne pominjati). Valjda je jasno da čovjek zna košarku, da umije da daje dosta koševa, da umije da bude precizan, da sam iskreira poziciju za šut, da ide na prodor, a posebna je priča (kao i za druge igrače), koja zavisi od koncepcije igre, zašto on ne izgleda bolje na terenu. A bolje bi izgledao u onom sistemu koji sam pominjao, đe se prave blokovi igraču bez lopte, nego ovako đe mu se u drugom dijelu sezone igra svela na to da mu se da lopta pa što uspije da uradi... pa onda često bude silovanja i nategnutih prodora. Ali, i Feldin je samo jedan od onih kojii se uklapaju u naše standardne komentare - od dizanja u zvijezde i egzaltiranosti što ga dovodimo, do konstatacija da je nula od igrača i da nam ništa ne treba. Svo ono ispucavanje je samo posljedica toga što mu je Dušan dao glavnu ulogu u napadu i što mu je koncepcija igre bila takva, a ne zato što Feldin ne zna drugačije. A generalno govoreći, šteta je što nije malo odlučniji i snažniji pri finiširanju na ulaz, što više ne koristi kontakt tijelom.
    Dobrić je opravdao očekivanja i pomogao da ne bolujemo mnogo za odlaskom Gudurića i njegovim tricama. Nema Gudurinu vižljavost i kreaciju, ali ima neke druge jače segmente.
  • Da se na priču o osobinama igrača nadovežem u vezi česte kuknjave “koga da dovedemo, koga bismo boljeg mogli naći od toga i toga, kad nema na tržištu” itd. Kao da stvarno ne postoji niko drugi. Tako smo kukali i kad su nas ranijih godina napuštali neki igrači, pa preživjesmo, pa čak pravismo i bolje rezultate nakon toga. U košarci učinak pojedinih igrača, a posebno ekipni rezultat, najviše zavisi od trenera, kako će da postavi igru i sve da ukomponuje. A na tržištu uvijek postoji (ogroman broj) igrača... koji znaju da igraju, znaju da šutnu, znaju da napadaju 1 na 1 itd (ne moraju to biti samo poznata i priznata imena, skupa, nego može i neko sasvim nepoznat)... a onda je na treneru da odradi svoje i da koristi to što ima. Pa evo samo saga o plejevima u zadnjih oko godinu dana. Posle Rakićevića i Radičeviča i “najbolje je njih, dobri su”, preko “ih, nisu dobri, ali neka ih, koga ćemo drugo naći”, do “ipak moramo dovesti nekog boljeg”, pa “nema ko bez Enis”, do evo na kraju “evo ima Filip Čović”. A Filip možda od svih njih bude najbolji za ekipu, za plejmejkerovanje, za razigravanje saigrača. Nije poenta u Filipu - mogao je biti bilo ko u pitanju umjesto Filipa, kao što će opet biti neko novi posle Ročestija i Filipa. I možda će biti individualno kvalitetniji od Ročestija a sa slabim učinkom, ili obratno.
    Dosta kuknjave, idemo dalje, moramo.

P.S.  Nisam još pogledao Čovićev intervju za RSB.

Ван мреже luki

  • Веран као пас
  • ***
  • Поруке: 801
  • Репутација: +224/-529

Feldin  nam je najopasniji napadač, a i on pošteno ispljuvan na forumu. U redu je da se iskritikuje - bilo je dosta povoda, ali nije u redu smatrati ga neznalicom (i željeti njegov odlazak a učinak drugih ne pominjati). Valjda je jasno da čovjek zna košarku, da umije da daje dosta koševa, da umije da bude precizan, da sam iskreira poziciju za šut, da ide na prodor, a posebna je priča (kao i za druge igrače), koja zavisi od koncepcije igre, zašto on ne izgleda bolje na terenu. A bolje bi izgledao u onom sistemu koji sam pominjao, đe se prave blokovi igraču bez lopte, nego ovako đe mu se u drugom dijelu sezone igra svela na to da mu se da lopta pa što uspije da uradi... pa onda često bude silovanja i nategnutih prodora. Ali, i Feldin je samo jedan od onih kojii se uklapaju u naše standardne komentare - od dizanja u zvijezde i egzaltiranosti što ga dovodimo, do konstatacija da je nula od igrača i da nam ništa ne treba. Svo ono ispucavanje je samo posljedica toga što mu je Dušan dao glavnu ulogu u napadu i što mu je koncepcija igre bila takva, a ne zato što Feldin ne zna drugačije. A generalno govoreći, šteta je što nije malo odlučniji i snažniji pri finiširanju na ulaz, što više ne koristi kontakt tijelom.


P.S.  Nisam još pogledao Čovićev intervju za RSB.

Sve sto si rekao o kvalitetima Feldina je u principu tacno, problem je samo u tome sto taj svoj neosporni kvalitet,znanje i vrhunske mogucnosti kod nas je vrlo retko prezentovao/kao i prosle godine u Panatenaikosu/, vecinu meceva je divljao,izivljavao se i cak je povremeno bio stetan po nasu igru.Ja ne mogu da kazem da  Dusan nije znao da ga iskoristi kada i  Dordjevic prosle godine nije znao sta ce sa njim a da ne pricamo o tome da cak i jedan Paskval nije mogao da ga dovede u red i ustali.Tu je ocigledno nesto i do igraca.

« Последња измена: 22 Април 2018, 23:26:54 luki »

Ван мреже Romaj

  • Члан клуба
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 1.470
  • Репутација: +1006/-139
  • Zarazen sam virusom crvenozvezditisom!
Početak sezone izgleda odlično.

Popraviti defanzivni skok, večeras su nam mnogo lopti uhvatili.

Ван мреже ДЕЛИЈЕ

  • Члан КК
  • ****
  • Поруке: 537
  • Репутација: +113/-128
Početak sezone izgleda odlično.

Popraviti defanzivni skok, večeras su nam mnogo lopti uhvatili.
Slazem se za defanzivni skok,ali jos je rano da sve funkcionise na najvecem nivou...

Ван мреже miki delija

  • Симпатизер
  • *
  • Поруке: 72
  • Репутација: +44/-12