1960/61

Аутор Тема: 1960/61  (Прочитано 10426 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
1960/61
« послато: 12 Март 2013, 19:55:05 »
IGRACKI KADAR:

- Dragomir Vukićević
- Dimitrije Stojanović
- Borivoje Kostić   
- Vladimir Popović   
- Anton Rudinski   
- Lazar Tasić   
- Ivan Toplak   
- Novak Tomić   
- Vladimir Durković   
- Nikola Stipić
- Dragoslav Šekularac
- Selimir Milošević   
- Dušan Maravić   
- Branko Zebec   
- Nikola Mijušković
- Blagoje Mitić
- Petar Ćosić   
- Svetozar Andrejić
- Vojislav Melić
- Tomislav Milićević   
- Slobodan Milosavljević
- Petar Rašić
- Lenko Savić
« Последња измена: 13 Март 2013, 17:20:46 Bela »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #1 послато: 12 Март 2013, 19:55:57 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #2 послато: 12 Март 2013, 19:56:35 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #3 послато: 12 Март 2013, 19:57:28 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #4 послато: 12 Март 2013, 19:57:41 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #5 послато: 12 Март 2013, 19:57:54 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #6 послато: 12 Март 2013, 19:58:06 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #7 послато: 12 Март 2013, 19:58:22 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #8 послато: 12 Март 2013, 19:58:33 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #9 послато: 12 Март 2013, 19:59:16 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #10 послато: 12 Март 2013, 19:59:28 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #11 послато: 13 Март 2013, 17:20:28 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #12 послато: 13 Март 2013, 18:02:58 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #13 послато: 13 Март 2013, 18:16:18 »
« Последња измена: 13 Март 2013, 18:20:00 Bela »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #14 послато: 13 Март 2013, 18:16:31 »
« Последња измена: 13 Март 2013, 18:25:12 Bela »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #15 послато: 13 Март 2013, 18:16:53 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #16 послато: 13 Март 2013, 18:22:26 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #17 послато: 13 Март 2013, 18:39:41 »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #18 послато: 13 Март 2013, 18:48:09 »
Svetozar Andrejić



Svetozar Andrejić (1941 - ), fudbaler Crvene zvezde iz šezdesetih godina. Rođen je 6.maja 1941. godine u Novom Laništu kraj Jagodine. Karijeru je započeo u lokalnom Mladom radniku, odakle je kasnije prešao u tada nižerazrednu Jagodinu. U Crvenu zvezdu stigao je 1960. godine kao jedan od najtalentovanijih veznih igrača u ondašnjoj velikoj Jugoslaviji. Dres crveno-belih nosio je šest sezona, od 1960. do 1966. godine i za to vreme odigrao 35 prvenstvenih utakmica i postigao 3 gola.
statistika:
1960/61 - 4/0, 1961/62 - 10/2, 1962/63 - 8/0, 1963/64 -0/0, 1964/65 - 10/1, 1965/66 - 3/0.
ukupno: 35/3.
   Debitantska sezona protekla je u adaptaciji na novu sredinu, zbog čega je Andrejić odigrao samo četiri prvenstvene utakmice. Najuspešnija sezona u karijeri ovog fudbalera bila je 1961/62, kada je na deset prvenstvenih utakmica postigao 2 gola i zabeležio četiri nastupa u Kupu sajamskih gradova. Igrao je u revanšu protiv Bazela u Beogradu, koji je završen pobedom našeg tima od 4:1.

KUP SAJAMSKIH GRADOVA 1961/62.
CRVENA ZVEZDA - BAZEL 4:1

strelci:1:0 Sipić, 1:1 Blumer, 2:1 Melić, 3:1 Rudinski, 4:1 Melić.
CRVENA VEZDA:

Dragomir Vukićević - Dimitrije Stojanović - Tomislav Milićević - Lazar Tasić - Vladica Popović - Svetozar Andrejić -Nikola Stipić - Dušan Maravić - Anton Rudinski - Dragoslav Šekularac - Vojislav Melić.
 Igrao je u obe utakmice protiv škotskog Hibernijansa - 4:0 i 1:0.

CRVENA ZVEZDA - HIBERNIJANS 4:0
strelci: 1:0 Dušan Maravić, 2:0 Vojislav Melić 3:0 Lazar Tasić, 4:0 Dušan Maravić
CRVENA ZVEZDA:
Dragomir Vukićević - Vladimir Durković - Tomislav Milićević - Lazar Tasić - Dimitrije Stojanović - Vladica Popović - Nikola Stipić - Dušan Maravić - Svetozar Andrejić -Dragoslav Šekularac - Vojislav Melić.

HIBERNIJANS - CRVENA ZVEZDA 0:1
strelac: Zoran Prljinčević
CRVENA ZVEZDA:
Dragomir Vukićević - Novak Tomić - Tomislav Milićević -Lazar Tasić - Vladica Popović - Svetozar Andrejić - Jovan Cokić - Dušan Maravić - Zoran Prljinčević - Vojislav Melić - Anton Rudinski.

Svakako najznačajnija utakmica u karijeri Svetozara Andrejića jeste revanš polufinala Kupa sajamskih gradova protiv Barselone, koji je završen pobedom izabranika Ladislava Kubale od 4:1:

BARSELONA - CRVENA ZVEZDA 4:1
strelci: 1:0 Šandor Kočiš, 1:1 Dušan Maravić, 2:1 Zaldua, 3:1 Visente Gonzales, 4:1 Zaldua.
BARSELONA:
Desudo - Fončo - Rodri - Olivela - Garaj - Zabala - Maranjon - Visente Gonzales  - Zaldua - Evaristo - Kočiš
CRVENA ZVEZDA:
Dragomir Vukićević - Vladimir Durković - Tomislav Milićević - Luka Malešev - Novak Tomić - Vladica Popović - Nikola Stipić - Dušan Maravić - Selimir Milošević - Svetozar Andrejić - Vojislav Melić

    U sezoni 1962/63. Andrejić je zabeležio osam prvenstvenih nastupa, odigravši i tri utakmice u Kupu sajamskih gradova, dve protiv bečkog Rapida i prvu utakmicu protiv Barselone u Beogradu, koja je završena pobedom crveno-belih od 3:2.

KUP SAJAMSKIH GRADOVA 1962/63.
CRVENA ZVEZDA - BARSELONA 3:2

strelci: 0:1 Kubilja, 0:2 Vilaverde, 1: 2 Samardžić, 2:2 Skoblar, 3:2 Ognjanović
CRVENA ZVEZDA:
Mirko Stojanović - Novak Tomić - Tomislav Milićević - Vojislav Melić - Milan Čop - Vladica Popović - Svetozar Andrejić - Radivoje Ognjanović - Josip Skoblar - Borivoje Kostić - Spasoje Samardžić.

  Od svih igrača na terenu Anderjić svakako ima najmanji igrački autoritet, ali samo njegovo pojavljivanje u društvu fudbalskih veličina poput Kostića, Skoblara, Melića, Samardžića, Ognjanovića već dovoljno govori o njegovim neospornim igračkim kvalitetima.

    U sezoni 1963/64. Crvena zvezda je bez Andrejića u timu osvojila duplu krunu. Nisu mi poznati razlozi njegovog neigranja, da li je u pitanju prejaka konkurencija, povreda ili odsluženje vojnog roka tek Andrejić te sezone nije odigrao nijednu zvaničnu utamicu. U prvi tim vratio se u sezoni 1964/65, kada je na deset prvenstvenih utakmica postigao jedan ligaški gol. Dres Crvene zvezde nosio je i u sezoni 1965/66, da bi se potom preselio u zenički Čelik, za koji je igrao šest sezona, od 1966. do 1972. godine. Zeničani su se sa Andrejićem u timu 1967. godine po prvi put u klupskoj istoriji plasirali u Prvu ligu, gde su ostali samo jedno leto, da bi već naredne godine ponovo izborili plasman u društvo najboljih, gde ostaje narednih deset godina.  Andrejić je tako postao treći  fudbaler Crvene zvezde, posle Miljana Zekovića i Lazara Tasića, koji je karijeru nastavio na Bilinom polju, s tom rszlikom što je Tasić na Bilino Polje došao preko nemačkog Sarbrikena.

  Bilo je to zlatno doba Čelikove istorije, kada je Zeničanima pošlo za rukom ono što ranije nije uspelo nijednom jugoslovenskom klubu, pa ni crveno-belima - da dve godine za redom osvaja Srednjoevropski kup, poznatiji pod nazivom Mitropa kup. Prvi put im je to pošlo za rukom 1971. godine, a na putu do trofeja Zeničani su eliminisali italijansku Kataniju - 3:0  i 0:1, mađarski Diosgyor - 0:1, 4:1, a u finalu bili bolji od Austrije iz Salcburga - 3:1. Naredne godine Zeničani su opovrgli i staro pravilo da je lakše stići do vrha no na njemu ostati i na iznenađenje svih ponovo osvojili ovo renomirano evropsko takmišenje, savladavši u finalu italijansku Fiorentinu, koja je u dva navrata bila kobna po crveno-bele, 1957, u polufinalu Kupa evropskih šampiona i 1965. u Kupu sajamskih gradova. U Firenci je bilo 0:0, dok je na Bilinom Polju Čelik slavio sa 1:0 golom Mirsada Galijaševića i odbranio trofej. Čelik je tih godina imao sjajnu ekipu sa asovima poput Mehmeda Buza, Miše Smajlovića, Midhata Mujkića, Alojza Renića, Petra Micića, Slobodana Dogandžića, a o kvalitetu ekipe najbolje svedoči podatak da je u njoj bivši reprezentativac Miša Smajlović bio samo rezerva. u takvoj konkurenciji nije bilo mesta ni za Andrejića, zbog čega je on mnogo više vremena provodio na klupi nego na terenu. Tako je nekadašnja velika nada Crvene zvezde završio kao rezervista u zeničkom Čeliku. Ali ostaće zapamćen kao važan član ekipe koja je 1962. godine igrala polufinale Kupa sajamskih gradova što je posle polufinala Kupa šampiona 1957. bio najveći uspeh u dotadašnjoj istoriji kluba!


NK ČELIK 1970. GODINE


« Последња измена: 25 Септембар 2013, 18:14:16 Bela »

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.892
  • Репутација: +3140/-465
  • Ponos grada
Одг: 1960/61
« Одговор #19 послато: 13 Март 2013, 18:48:53 »
Vojislav Melić




Rođen 5. januara 1940. u Šapcu, umro 7. aprila 2006. u Beogradu.

Kao svestran fudbaler sa brojnim vrlinama, igrao je na sedam mesta u reprezentaciji Jugoslavije (izuzev uže odbrane i centarhalfa), a debitovao je u dresu s državnim grbom na finalnom turniru Svetskog prvenstva 1962. u Čileu!
Karijeru je počeo u šabačkoj Mačvi, a od 19. avgusta 1960. do 2. jula 1967. s velikim uspehom je nosio dres beogradske Crvene zvezde, za koju je odigrao ukupno 312 utakmica (od toga 140 prvenstvenih) i postigao 54 gola. U sezoni 1963/64. osvojio je "duplu krunu" - i prvenstvo i Kup.
Od leta 1967, pretežno kao odličan vezni igrač, šest godina je igrao za francusku ekipu FC Sochaux Montbeliard, u čijem je dresu oktobra 1971. proglašen za najboljeg ligaškog fudbalera u Francuskoj. Od sezone 1973/74. igrao je četiri godine za drugoligašku ekupu AS Beziers, a zatim je dve godine bio njen trener. Tako je u Francuskoj ostao punih 12 godina!
Uz tri susreta za mladu reprezentaciju (1959-1961) odigrao je 27 utakmica i postigao dva gola za najbolju selekciju Jugoslavije, u kojoj je najviše igrao desnu polutku i desnog halfa, a nekoliko puta i oba krila, levu polutku, levog halfa i vođu navale! Po svestranosti, svojevrstan rekorder u jugoslovenskoj reprezentaciji.
U dresu sa državnim grbom debitovao je 2. juna 1962. u susretu protiv Kolumbije (5:0) u Ariki (postigaoje jedan gol) na Svetskom prvenstvu u Čileu. Od dresa reprezentacije oprostio se pet godina kasnije, 14. maja 1967. na utakmici protiv Albanije (2:0) u Tirani.
Iz Francuske se vratio na poziv svoga matičnog kluba, šabačke Mačve, u kojoj je nastavio trenersku karijeru. U sezoni 1983/84. vodio je ekipu FK Crvenke, člana Vojvođanske lige, a od sezone 1984/85. nalazi se u stručnom štabu beogradske Crvene zvezde i radio sa omladinskim selekcijama.

Цитат
Govorilo se da je bio najbolji šabački fudbaler svih vremena, čak uspešniji od legendarnog Save Stefanovića. Kao svestran fudbaler sa brojnim vrlinama igrao je na čak sedam mesta u reprezentaciji. Jedino nije igrao na mestu golmana, bekova i centrahalfa. Takvu polivalentnost nije ponovio gotovo ni jedan fudbaler u novijoj istoriji fudbalskog sporta ne samo na ovim prostorima...
Karijeru je počeo u šabačkoj Mačvi da bi odmah bio zapažen zahvaljujući treneru Bošku Raliću ubrzo je prešao u Crvenu zvezdu za koju je izmedju 19. avgusta 1960. i 2. aprila 1967. s velikim uspehom nosio crveno-belih dres i odigrao 312 mečeva, od toga 140 prvenstvenih. Postigao je 54 pogotka. U sezoni 1963/64. u onoj čuvenoj generaciji koju je profilisao još čuveniji Miša Pavić sa Zvezdom je osvojio duplu krunu. Naravno, po svemu uzor drugim dostigao je do kapitenskih zasluga. Traku je preuzeo Vladice Popovića, predao je Draganu Džajiću.
U knjizi Zvonimira Magdića sjanog novinarskog asa iz zagreba ostalo je svedočanstvo izuzetnog poštovanaj za ovog svestranog fudbalera: Melić nije zvanično postao Crvene zvezde u konkurenciji Mitića, Šekularca, Džajića, Kostića, Beare, Durkovića, ali ja ga doživljam kao neku kombinaciju Božika, Di Stefana, Metjusa i Sindlera. Hoću da istaknem da je Melić igrao u njihovim, razlkičitim ulogama, i da nijednu od tih rola nije izneverio. Uvek se trudio, i uspeo, da sačuva svoju fudbalsku ideju".
Povodom njegovg odlaska na nebi veliki Stjepan Bobek je izjavio: Napustio nas je majstor za najdelikatnije uloge u fudbalu".
„Kada sam došao u Zvezdu, Vojkan je bio kapiten i najbolji igrač, a ja sam tek počinjao karijeru. Kao najmladjeg, Melić je zvao da me posavetuje, a kasnije smo blisko saradjivali i bili dobri prijatelji. Voleo sam ga, bio je izuzetan čovek - naglasio je Dragan Džajić.
„Došao je kao 16-godišnjak, vrstan tehničar, pokretljiv, neumoram, igrao je na svoju štetu, trčao za sve nas. Naš stručni štab na čelu sa dro Acom Obradovićem i Mišom Pavićem mogao je sa Vojkanom Melićem da izvede senzaciju od najšireg značaja. Znalo se da u poluzi našeg tima, tadašnjoj half liniji, šta radi Ljuba Spajić, šta treba da uradim ja, ali nikome na pamet nije padalo da daje zadatke Vojkanu meliću. On je odlučivao sam, bio je half, krilo, desno ili levo, svejedno... - reči su saigrača Vladice Popovića.
Kao u većini slučajeva vezni igrač odigrao je 27 mečeva za nacionalni tim, poslednji 14. maja 1967. protiv Albanaca 2:0 u kvalifikacijama za Kup nacija. U francuskom Sošou proveo je igrajući na vrhunskom nivou šest godina. U oktobru 1971. proglašen je za najboljeg igrača Francsuke. U poodmaklim fudnžbalskim godinama četiri godine je branio boje drugoligaša Bezier. I tu je ostavio upečtljiv utisak pa nije ni čudilo što je dve godine posle igračke karijere u ovoj sredini bio trener. Trenerku karijeru u domovini nastavio je u matičnoj mačvi iz Šabca, ali je ubrzo pre svega zbog porodice prihvatio ulogu trenera u omladinskom pogonu Crvene zvezde. Bez obzira na kratke izlete u Crvenu i Sombor radni vek je proveo na Marakani.
Njegovi ime upisano je zlatnim slovima u istoriju najtrofejnijeg domaćeg fudbalskog kolektiva zbog sjajne igračke ali i karijere stručnjaka za mlade talente.

(viminetsport.com)





Војислав Мелић (1940 - 2006), легендарни фудбалер Црвене звезде, један од најсвестранијих и најуниверзалнијих југословенских фудбалера свих времена. О његовој универзалности најбоље сведочи податак да је у репрезентацији Југославије играо на седам различитих позиција, од леве полутке преко левог халфа, левог и десног крила до вође навале!

    Популарни Војкан рођен је у Шапцу, 5.јануара 1940. године, каријеру је започео у локалној Мачви, одакле је 1960. године стигао у Црвену звезду, и за седам година колико је носио наш дрес израстао у једног од најбољих фудбалера у историји црвено-белих. За Црвену звезду одиграо је 312 званичних утакмица, 140 првенствених, и постигао 54 гола. Са црвено-белима је 1964. године освојио дуплу круну - Првенство и Куп Југославије. Играо је у двема понајбољим и најуспешнијим генерацијама црвено-белих, Шекуларчевој са почетка и Џајићевој са краја шездесетих година прошлог века, и у обема био међу најбољим и најкориснијим играчима, у неким сегментима игре бољи од поменутих легенди. Лева полутка класе Шекуларца, лево крило калибра Драгана Џајића! О његовој фудбалској универзалности чувени загребачки новинар Звонимир Магдић исписао је следећи хвалоспев:
    "Мелић није званично постао легенда Црвене звезде у конкуренцији Митића, Џајића, Костића, Беаре, Дурковића, али ја га доживљавам као неку комбинацију Божика, Ди Стефана, Метјуса и Синдлера. Хоћу да истакнем да је Мелић играо у њиховим, различитим улогама, и да ниједну од тих рола није изневерио. Увек се трудио, и успео, да сачува своју фудбалску идеју".
  Поводом Мелићеве смрти, Стјепан Бобек, највећи Партизанов ас свих времена изјавио је:
   "Напустио нас је мајстор за најделикатније улоге у фудбалу!"

А највећи Звездин фудбалер свих времена, Драган Џајић рекао је:
    "Када сам дошао у Звезду, Војкан је био капитен и најбољи играч, а ја сам тек почињао каријеру. Као најмлађег, Мелић је звао да ме посаветује, а касније смо блиско сарађивали и били добри пријатељи. Волео сам га, био је изузетан човек!"

А Владица Поповић, од кога је Мелић наследио капитенску траку, овако је описао свог наследника:
          "Дошао је као шеснаестогодишњак, врстан техничар, покретљив, неуморан, играо је на своју штету, трчао за све нас. Наш стручни штаб на челу са доктором Ацом Обрадовићем и Мишом Павићем могао је са Војканом Мелићем да изведе сензацију од најширег значаја. Знало се да у полузи нашег тима, тадашњој халф линији, шта ради Љуба Спајић, шта треба да урадим ја, али никоме на памет није падало да даје задатке Војкану Мелићу. Он је одлучивао сам, био је халф, крило, десно или лево, свеједно.."



Иако несумљиво један од најбољих играча у Звездиној историји не може се подичити великим бројем освојених трофеја, једно првенство и један куп недовољно за играча таквог калибра. Имао је ту несрећу да игра у време када је генерације Шекуларца, Костића, Поповића, Рудинског била на заласку, а генерација Драгана Џајића још недовољно зрела да завлада југословенским просторима. У тим резултатским посним годинама Мелић је био најјача карика и најсветлија фигура у црвено-белом тиму. Већ у дебитантској сезони у црвено-белом дресу био је најстандарднији члан нападачког реда, играјући најчешће на позицији левог крила, одиграо је двадесет првенствених утакмица и постигао два гола. Играо је у обе утакмице Купа европских шампиона против Ујпешт Доже, када је наш тим убедљиво елиминисан са 1:2 и 0:3.Наредне две сезоне остварио је идентичан учинак, на 21 првенственој утакмици постигао је један гол. Иако је Партизан тих година био доминантан у југословенским оквирима, Звезда је била успешнија у дербијима, управо захваљујући  Војиславу Мелићу. Захваљујући универзалности овог играча, никада се није знало коју ће му позицију тренер Миша Павић поверити у дербијима, а он је сваку поверену улогу доводио до перфекције. Уочи светског првенства у Чилеу 1962. године, Мелић је на вечитом дербију просто залудео свог директног чувара Јовановића и не само допринео победи Црвене звезде него и изборио место у државном тиму.
     Био је међу најбољим и најзаслужнијим играчима екипе која је 1962. године изборила пласман у полуфинале Купа сајамских градова. Мелић је одиграо свих осам утакмица и постигао три гола. Био је двоструки стрелац у реваншу са Базелом , који је завршен тријумфом црвено-белих од 4:1.

КУП САЈАМСКИХ ГРАДОВА 1961/62.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - БАЗЕЛ 4:1

стрелци: 1:0 Стипић, 1:1 Блумер, 2:1 Војислав Мелић, 3:1 Антон Рудински, 4:1 Војислав Мелић

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА:
Драгомир Вукићевић - Томислав Милићевић - Димитрије Стојановић - Лазар Тасић - Владица Поповић - Светозар Андрејић - Никола Стипић - Душан Маравић - Антон Рудински - Драгослав Шекуларац - Војислав Мелић.

Један гол дао је и шкотском Хибернијансу, док против Еспањола и Барселоне није успео да се упише у листу стрелаца. И у сезони 1962/63. одиграо је свих седам утакмица у Купу сајамских градова, укључујући и три легендарне утакмице против Барселоне у осминифинала тог такмичења - 3:2, 0:1 и 1:0. Мелић је био стрелац јединог гола у победи над бечким Рапидом у Београду 13. новембра 1962. године.

КУП САЈАМСКИХ ГРАДОВА 1962/63.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - РАПИД 1:0
стрелац: 1:0 Војислав Мелић
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА:
Мирко Стојановић - Томислав МилићевиЋ - Лука Малешев - Владица Поповић- Новак Томић - Милан Чоп - Светозар Андрејић - Радивоје ОгњановиЋ - боривоје Костић - Јосип Скоблар - Војислав Мелић.

У шампионској 1963/64. сезони Мелић је био међу најзаслужнијима за освајање дупле круне. Црвена звезда је те године имала феноменалну екипу, састављену од врхунских асова попут Драгана Џајића, Драгослава Шекуларца, Боре Костића, Велибора Васовића, Владице Поповића, Зорана прљинчевића, а у тој конкуренцији Мелић је био убедљиво најбољи и најкориснији играч, МWP шампионата. Са левог крила померен је на леву полутку истиснувши из тима једног Драгослава Шекуларца!


1963/1964

1.   C.Zvezda   26   14   8   4   45:22   36

(M.Pavić)
g: Mirko Stojanović (22/0), Petar Ćosić (4/0)
o: Milan Čop (24/0), Vladimir Popović (24/0), Vladimir Durković (20/0), Novak Tomić (13/0), VELIBOR VASOVIĆ (13/0), Tomislav Milićević (11/0), DRAGAN POPOVIĆ (4/1), Blagoje Mitić (4/0), živorad Jevtić (4/0), Luka Malešev (1/0)
n: Borivoje Kostić (25/14), Zoran Prljinčević (23/15), Dragan Džajić (23/4), Vojislav Melić (23/0), Slobodan škrbić (19/0), Dušan Maravić (15/2), Nikola Stipić (10/2), Dragoslav šekularac (6/1), Sreten �urica (4/0), DRAGAN STOJANOVIĆ (3/1), Selimir Milošević (2/1), LJUBOMIR MILIĆ (1/0), SLOBODAN MITIĆ (1/0)

Играо је у финалној утакмици Купа Југославије, у којој је Црвена звезда победом над загребачким Динамом по шести пут у својој историји освојила најмасовније домаће такмичење. Победа је утолико већа ако се има у виду да су Јерковић, Замбата, Ламза, Липошиновић и остали асови "модрих" само годину дана раније играли у финалу Купа сајамских градова, где су поражени од Валенсије - 2:1 и 2:0.

ФИНАЛЕ КУПА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1963/64.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - ДИНАМО 3:0
стрелци: 1:0 Зоран Прљинчевић, 2:0 Живорад Јефтић, 3:0 Драган Џајић
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА:
Мирко Стојановић - Владимир Дурковић - Живорад Јефтић - Војислав Мелић - Милан Чоп - Владица Поповић - Драган Џајић - Душан Маравић - Зоран Прљинчевић - Слободан Шкрбић - Боривоје Костић.

ДИНАМО:
Златко Шкорић - Никола Бенцо - Касумовић - Рудолф Белин - Влатко Марковић - Жељко Перушић - Зденко Кобешћак - Славен Замбата - Здравко Рауш - Стјепан Ламза - Лука Липошиновић.


ОСВАЈАЧИ КУПА 1964:Мелић, Шкрбић, Дурковић, Павић, Стојановић, Прљинчевић, Поповић, дујковић, Обрадовић, Маравић, Костић, Јефтић, Џајић, Чоп.
    У сезони 1964/65. Мелиц је из напада пребачен у одбрану, на позицију халфа, данашњег задсњег везног, а да се и у тој улози снашао сведочи податак да је на шеснаест првенствених утакмица постигао три гола. Играо је на све три утакмице Купа европских шампиона против Глазгов ренџерса  -1:3, 4:2 и 1:3, и био стрелац четвртог гола на утакмици у Београду којим је Црвена звезда изборила мајсторицу.

GLASGOW RANGERS-CRVENA ZVEZDA BEOGRAD 3-1(1-0)
Ibrox Park Glasgow 2.09.64 Ref: Franz Geluck (Bel) Att: 77.669
RANGERS: William Ritchie; Roger Hynd, David Provan; John Greig, Ronald McKinnon, James Baxter; William Henderson, George McLean, James Forrest, Ralph Brand, David Wilson (Cap). Tr: James Scotland Symon
CRVENA ZVEZDA: Ratomir Dujković; Vladimir Durković, Vojislav Melić, Milan Čop, Živorad Jevtić, Vladimir Popović (Cap), Zvezdan Čebinac, Slobodan Skrbić, Selimir Milošević, Bora Kostić, Dragan Džajić. Tr: Ivan Toplak
Goals: Brand (10,89), Forrest (47), Kostić (54)

CRVENA ZVEZDA BEOGRAD-GLASGOW RANGERS 4-2(1-1)
Crvena Zvezda Beograd 9.09.64 Ref: Bruno de Marchi (Ita) Att: 42.939
CRVENA ZVEZDA: Ratomir Dujković; Vladimir Durković, Slobodan Skrbić, Milan Čop, Živorad Jevtić, Vladimir Popović (Cap), Zvezdan Čebinac, Vojislav Melić, Zoran Prljincević, Bora Kostić, Dragan Džajić. Tr: Ivan Toplak
RANGERS: William Ritchie; Robert Shearer (Cap), David Provan; John Greig, Ronald McKinnon, James Baxter; William Henderson, James Millar, James Forrest, Ralph Brand, David Wilson. Tr: James Scotland Symon
Goals: Prljincevic (33,68), Greig (40), Kostic (65), Melic (76), McKinnon (83)

GLASGOW RANGERS-CRVENA ZVEZDA BEOGRAD 3-1(2-0)
Highbury London 4.11.64 Ref: Kenneth Dagnall (Eng) Att: 34.428
RANGERS: William Ritchie; David Provan, Eric Caldow (Cap); John Greig, Ronald McKinnon, Wilson Wood; Ralph Brand, James Millar, James Forrest, James Baxter, William Johnston. Tr: James Scotland Symon
CRVENA ZVEZDA: Ratomir Dujković; Vladimir Durković, Slobodan Skrbić, Milan Čop, Živorad Jevtić, Vladimir Popović (Cap); Zvezdan Čebinac, Vojislav Melić, Zoran Prljincević, Bora Kostić, Dragan Džajić. Tr: Ivan Toplak
Goals: Forrest (12,36), Brand (73), Cop (73)

  У сезони 1965/66, одласком Владице Поповића Мелић преузима капитенску траку, коју ће носити наредне две сезоне. У сезони 1966/67. са Црвеном звездом је играо у Купу сајамских градова, где је наш тим елиминисан у другом колу од шпанске Валенсије - 0:2 и 1:2, претходно декласиравши Атлетико из Билбаоа - 5:0 у Београду. Мелић је био стрелац последњег, петог гола на тој утакмици.

КУП САЈАМСКИХ ГРАДОВА 1965/66.
Београд, 21. септембар 1966.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - АТЛЕТИКО БИЛБАО 5:0

стрелци: 1:0 Трифун Михајловић, 2:0Драган Џајић, 3:0 Драган Џајић, 4:0 Стеван Остојић, 5:0 Војислав Мелић.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА:
Драган Рацић - Александар Марковић - Александар Стојановић - Дејан Бекић - Бранко Кленковски - Живорад Јефтић - Трифун Михајловић - Војислав Мелић - Стеван Остојић - Јован Аћимовић - Драган Џајић

АТЛЕТИКО БИЛБАО:
Ирибар - Арангурен - Ечеберија - Лараури - Оруе - Зоригуета - Колдо Агире - Естефано - Аројо - Лавин - Аријета.
 Фудбалери Црвене звезде су на тој утакмици постигли чак пет голова и поред чињенице да је на голу Баскијаца стајао легендарни Ирибар, један од најбољих шпанских и светских голмана свих времена. Реванш је завршен пировом победом Баскијаца од 2:0, па се тако пласирала у наредну рунду, где ју је чекао још један шпански клуб, у то време моћна Валенсија, која је те године играла у финалу тог такмичења, где је поражена од загребачког Динама, исте оне екипе коју је Звезда декласирала у финалу купа две године раније. Једноставно, Џајић, Мелић и другови против Валенсије нису имали свој дан и нису поновили игру из прве утакмице са Атлетико Билбаоом.
  Била је то опроштајна сезона Војислава Мелића од црвено-белог дреса, каријеру је наставио у француском прволигашу Сошоу, чије је боје бранио седам сезона, од 1967. до 1974. године. За то време одиграо је 205 првенствених утакмица и постигао чак 38 голова, што је импозантан учинак за везног фудбалера.

[imghttp://www.afterfoot.fr/sites/afterfoot.fr/files/styles/galerie_680x510/public/node-default/joueurs/%5Bcurrent-page%3Aurl%3Aarg%3A1%5D/galerie/vojislav-melic_sochaux_001.jpg]http://[/img]

статистика:
1967/68 - 35/7, 1968/69 - 33/7, 1969/70 - 29/4, 1970/71- 37/8, 1971/72 - 38/6, 1972/73 - 32/6, 1973/74 - 1/0.
укупно 205/38.



Мелић са капитенском траком Сошоа


У Сошоу је дуги низ година био најбољи играч, а потом и капитен тима, да би у сезони 1970/71. био проглашен за најбољег фудбалера француске лиге, признање које је пре њега од југословенских фудбалера освајао једино Здравко Рајков, а што није пошло за руком ни легендарном Драгану Џајићу, првотимву Бастије из седамдесетих.Мелић је први страни капитен и један од најбољих играча у историји Сошоа. у дресу овог клуба започео је и сезону 1973/74, да би се само после једне одигране утакмице преселио у редове француског друголигаша АСБезиерс и ту играо четири сезоне, до 1977. године када је завршио играчку каријеру. За то време одиграо је 95 првенствених утакмица и постигао 12 голова иако већ у позним играчким годинама. А какав је утисак оставио сведочи и чињеница да је непосредно по окончању играчке каријере именован за тренера овог клуба. На клупи Безиерса седео је две сезоне, да би се 1979. године, на позив свог матичног клуба вратио у земљу и преузео кормилу шабачког друголигаша. У сезони 1983/84. био је тренер Црвенке из истоименог места, да би већ наредне сезоне био кооптиран у стручни штаб црвено-белих и ту остао све до пензионисања. Био је задужен за рад са млађим категоријама нашег клуба, а сигурно је да су Звездини полетарци имали шта да науче од легендарног првотимца и капитена црвено-белих.
     За репрезентацију Југославије одиграо је 27 утакмица и постигао два гола.  Дебитовао је 2. јуна 1962 године на утакмици Светског првенства против Уругваја, која је завршена победом "плавих" од 3:1.

СВЕТСКО ПРВЕНСТВО 1962: у Чилеу
ЈУГОСЛАВИЈА - УРУГВАЈ 3:1
стрелци: о:1 Кабрера, 1:1 Јосип Скоблар, 2:1 Милан Галић, 3:1 Дражен Јерковић
ЈУГОСЛАВИЈА:
Милутин Шошкић - Владимир Дурковић - Фахрудин Јусуфи - Петар Радаковић - Влатко Марковић - Владица Поповић - Војислав Мелић - Драгослав Шекуларац - Милан Галић - Дражен Јерковић - Јосип Скоблар.

   Мелић је играо и на утакмици против Колумбије - 5:0, када је постигао свој први гол у репрезентативном дресу. За разлику од утакмице са Уругвајем, Мелић је против Колумбије играо на позицији левог крила, на којој је у тои време играо и у Црвеној звезди.

ЈУГОСЛАВИЈА - КОЛУМБИЈА 5:0
стрелци: 1:0 Милан Галић, 2:0 Дражен Јерковић, 3:0 Милан Галић, 4:0 Војислав Мелић, 5:0 Дражен Јерковић.
ЈУГОСЛАВИЈА:
Милутин Шошкић - Владимир дурковић - Фахрудин Јусуфи - Петар радаковић - Влатко Марковић - Владица Поповић - Андрија Анковић - Драгослав Шекуларац - Милан Галић - Дражен Јерковић - Војислав Мелић.

     Било је то једино велико такмичење у каријери Војислава Мелића, будући да се "плави" нису пласирали на ЕУРо 1964. и на Светско првенство 1966. у Енглеској. А за Европско првенство 1968. у Риму, на коме су плави освојили сребрену медаљу, Мелић није био међу путницима. У то време постојала је пракса у југословенском фудбалу да за репрезентацију играју само играчи из домаћих клубова,тако да је Мелић са само 27 година био отписан из репрезентативних акција. Чак и онда када је 1971. године био проглашен најбољим фудбалером француске лиге, за њега није било места у репрезентацији.  Југославија је на ЕУРО 1968. године освојила друго место са "домаћим снагама", а шта би тек било да је селектор Рајко Митић имао помоћ легионара Галића, Дурковића,Јусуфија, Мелића, Скоблара, Такача, који су сви тих година били најбољи фудбалери својих лига?! Од репрезентативног дреса опростио се 14. маја 1967. године у победи над Албанијом од 2:0, управо у квалификацијама за Европско првенство, на које из наведених разлога Мелић није отпутовао. Тако је југословенски репрезентативни фудбал пре времена изгубио једног од накориснијих и најуниверзалнијих играча у својој историји.

Ако не најбољи онда најуниверзалнији играч Црвене звезде свих времена!


« Последња измена: 05 Април 2013, 17:46:01 Bela »