1966/67

[Bela]

IGRACKI KADAR:

- Ratomir Dujković
- Dragan Racić
- Vojin Lazarević
- Selimir Milošević   
- Vojislav Melić   
- Tomislav Milićević   
- Dejan Bekić   
- Živorad Jevtić   
- Milan Čop   
- Dragan DŽajić
- Dragoljub Živković
- Sava Karapandžić   
- Trifun Mihajlović   
- Veljko Aleksić
- Jovan Aćimović   
- Branimir Vratnjan
- Branko Klenkovski
- Aleksandar Marković
- Stevan Ostojić   
- Aleksandar Stojanović
- Mirko Dakić
- Đorđe Milić

[Bela]

Ratomir Dujković

[Bela]

DRAGOMIR RACIĆ

DRAGOMIR RACIĆ

Rođen je 05. 04. 1947.godine u Beogradu a u Crvenu Zvezdu je došao 1966. godine i ostao punih osam godina. Iz Crvene Zvezde je otišao 13. 02. 1974.godine u Španski Kasteljon.
U Crvenu Zvezdu, Racić je stigao  u trenutku koji je bio veoma povoljan za njega. Naime posle završene sezone 1965/66 iz Crvene Zvezde je otišao golman Srboljub Krivokuća a na mesto trenera stigao je Miljan Miljanić koji je do tada radio u mlađim selekcijama Crvene Zvezde. Miljanova želja je bila da podmladi tim iz kojeg su tada otišli jedan Dragoslav Šekularac, Vladimir Durković a karijeru je završio Bora Kostić. Osnov nove ekipe trebalo je da čine igrači iz Miljanovog podmlatka, takozvane" Miljanove bebe", Trifun Mihajlović, Jovan Aćimović, Branko Klenkovski, Slobodan Janković, Stanislav Karasi uz starije a iskusne igrače Vojkana Melića, Milana Čopa, Selimira Miloševića. Tu su bili i mladi igrači koji su već imali nekoliko sezona iza sebe Dragan Džajić, Živorad, Jevtić, Dejan Bekić, Sava Karapandžić, Slobodan Škrbić.
Direktan konkurent u tom trenutku Dragomiru Raciću bio je Ratomir Dujković, koji je doduše već nekoliko sezona bio u Crvenoj Zvezdi ali je uglavnom bio rezerva Srboljubu Krivokući i pre njega Mirku Stojanoviću. Na samom početku sezone prednost je dobio Racić i branio je kako u prvenstvenim tako i u međunarodnim utakmicama.
4. kolo:
PARTIZAN  :  CRVENA ZVEZDA 1:1 (1:0)
Beograd, 11. septembar 1966.
Stadion: JNA. Gledalaca: 55.000. Sudija: Gugulović.
Strelci: Bajić u 45. minutu za Partizan, a Džajić u 58. minutu za Crvenu Zvezdu.
Partizan: Ćurković, Vukelić, Damjanović, B. Đorđević (Petrović), Lj. Mihajlović, Paunović, Bajić, Hasanagić, Pirmajer, Bečejac, Jeremić. Trener: Vilotić.
Crvena Zvezda: Racić, A. Stojanović, Jeftić, Klenkovski, Marković, Bekić, Aleksić, Ostojić, Aćimović, Melić, Džajić. Trener: Miljanić.
SREDNJE EVROPSKI KUP (MITROPA KUP) 
Rim : 09. 11. 1966.
 LACIO - CRVENA ZVEZDA 3:0 (1:0)
Stadion: Flaminio, početak: 21:00.
Lazio: Cei, Zanetti, Casttelleti, Anzuini, Pagni, Carosi, Burlando,Bagatti, Morrone, D, Amato.Trener. Nerri.
CRVENA ZVEZDA: Racić, Karapandžić, Jevtić, Melić, Marković, Bekić, Klenkovski, Aćimović, Lazarević, Mihajlović, Milošević. Trener: M. Miljanić.
Sudija: Fiala (Čehoslovačka).
Strelci: 39' Marković (aut), 70' Bagatti 76' Bagatti
Gledalaca:10.000

Međutim, kako je vreme odmicalo priliku je kasnije dobio Dujković i zadržao je do kraja sezone.

1966-67.
CRVENA ZVEZDA
Branko Klenkovski 30/4, Vojislav Melić 30/2, Aleksandar Marković 28/1, Dragan Džajić 24/13, Vojin Lazarević 23/15, Trifun Mihajlović 23/2, Ratomir Dujković 22, Dejan Bekić 21, Sava Karapandžić 20, Jovan Aćimović 20/10, Stevan Ostojić 19/3, Mirko Dakić 18, Aleksandar Stojanović 14, Živorad Jevtić 12, Dragomir Racić 9, Đorđe Milić 8/1, Branimir Vratnjan 6, Milan Čop 4, Tomislav Miličević 4, Dragoljub Živković 4, Selimir Milošević 3/1, Veljko Aleksić 2.

I naredne sezone 1967/68 Racić je dobijao priliku i čak šta više branio dobro, međutim na jednoj utakmici je znao da odbrani nešto što se retko brani da bi zatim na toj istoj utakmici primio gol koji je bio odbranjiv.
9.kolo   22. 10. 1967.

PARTIZAN – CRVENA ZVEZDA 1:0 (1:0)
Beograd. Stadion: Crvene Zvezde. Gledalaca: 60.000. Sudija: Ratko Čanak. Strelac: Hasanagić  33. min..
PARTIZAN: Ćurković, Radaković, Damjanović, Đorđević, Paunović, Mihajlović, Bajić, Prekazi, Hasanagić, Vukelić, Pirmajer.
CRVENA ZVEZDA: Racić, Đorić, Milićević, Pavlović, Dojčinovski, Rakić, Ostojić, Antonijević, Lazarević, Aćimović, Džajić.

Sezona 1967/68
Crvena zvezda: Dujković Ratomir (28/25), Racić Dragan (3/5) – Pavlović Miroslav (30/1), Dojčinovski Kirič (30/1). Đorić Milovan (26/2), Klenkovski Branko (18/2), Jevtić Živorad (13/0), Milićević Tomislav (13/0), Rakić Živan (10/0), Škrbić Slobodan (10/0), Marković Aleksandar (80/), Karapandžić Sava (70/) – Ostojić Stevan (30/15), Lazarević Vojin (29/21), Antonijević Zoran (29/5), Džajić Dragan (27/12), Aćimoivć Jovan (24/3) i Mihajloivć Trifun (11/2). Ukupno 18 igrača. Trener: Miljanić Miljan
 sezona 1968/69
Crvena zvezda: Dujković Ratomir (31/28), Racić Dragan (3/2) – Đorić Milovan (34/3), Dojčinovski Kiril (33/1), Klenkovski Branko (32/3), Pavlović Miroslav (21/1), Jevtić Živorad (22/0), Krivokuća Petar (21/2), Marković Aleksandar (10/0), Karapandžić Sava (4/0) – Lazarević Vojin (34/22), Džajić Dragan (33/16), Ostojić Stevan (32/17), Aćimović Jovan (31/3), Antonijević Zoran (30/5), Janković Slobodan (3/0), Mihajlović Trifun (2/0), Perazić Dojčin (1/0), Radić Rade (1/0), Karasi Stanislav (1/0). Ukupno 20 igrača. Trener: Miljanić Miljan
Mora se naglasiti da Racić nije imao sreće ni sa povredama tako da je često odsustvovao iz tima i zbog povreda. Jednom prilikom na prijateljskoj utakmici u Valjevu koju je igrala Crvena Zvezda,  Racić je doživeo u jednom duelu teži potres mozga. zbog čega je duže odsustvovao sa terena.
U sezonama 1969/70, 1970/71, 1971/72 i 1972/73 Dragomir Racić nije nastupao na prvenstvenim utakmicama za Crvenu Zvezdu.
Njegov povratak u prvi tim nastupio je u sezoni 1973/74.
SEZONA 1973/74
CRVENA ZVEZDA

Vladimir Petrović 31/7 Stanislav Karasi 30/14 Miroslav Pavlović 30/1 Kiril Dojčinovski 30 Nikola Jovanović 29/6 Vladislav Bogićević 29/4 Ognjen Petrović 29/1 Aleksandar Panajotović 26/11 Jovan Aćimović 26/7 Petar Baralić 26/3 Mihalj Keri 24/2 Zoran Antonijević 15/4 Živorad Jevtić 13 Slobodan Janković 12/1 Vojin Lazarević 11/2 Branko Radović 11/1 Dušan Savić 9/6 Trifun Mihajlović 6/1 Dragomir Racić 6 Petar Krivokuća 6 Zoran Filipović 6 Radivoje Ratković 4/1 Dragoslav Stepanović 4 Dušan Nikolić 3 Miloš Šestić 3 Branko Klenkovski 1 Bratislav Đorđević 1.
TROFEO NARANJA
21.-23. avgust 1973.godine.
Učesnici:
Valensija (Španija)
Standard-Lijež (Belgija)
Crvena Zvezda
Rezultati:
21. 08. 1973.god.
Valensija-Standard 0:1
22.08.1973.
Standard-Crvena Zvezda 0:2 (0:1)
Strelci: V. Petrović u 11. i Panajotović u 62 minutu.
Standard Lijež:Piot; Gerets, Dolmans, Dewalque, Beurlet, Takac, Musovic (Lambricht),
               Van Moer (Brikajacic), Bukal, Henrotay (Govaent), Rora.
CRVENA ZVEZDA:Racić, Keri, Bogićević, Pavlović, Dojčinovski, Baralić,Janković, Karasi, Panajotović,Aćimović, V. Petrović (Jovanović).

23.08.1973.god.
Valensija-Crvena Zvezda 1:2 (0:2)
Strelci: Panajotović u 16. i Janković u 25. minutu za Crvenu Zvezdu a Forment u 77. minutu za Valensiju.

Valensija:Balaguer (Costa); Sol, Barrachina, Aníbal, Antón, Claramunt,
               Sergio (Forment), Lico, Adorno, Keita, Valdez.
CRVENA ZVEZDA:Racić, Keri, Bogićević, Pavlović, Dojčinovski, Baralić (Nikolić),Janković, Karasi, Panajotović,Aćimović, V. Petrović (Filipović).
Nakon odlaska iz Crvene Zvezde Dragomir Racić je nastupao  za Španski Kasteljon i to počev od sezone 1974/75 pa zaključno sa sezonom 1981/1982.

    Equip       Temporada   Div   Edat    PJ   PT   PC   PS    Min   

   

   
   

   Castellón       1974-75   2ª   28   36   36   34   0   3164               

   Castellón       1975-76   2ª   29   38   38   37   0   3359           1   

   Castellón       1976-77   2ª   30   36   36   36   0   3240           6   

   Castellón       1977-78   2ª   31   33   33   33   0   2970           1   

   Castellón       1978-79   2ª   32   35   35   33   0   3075               

   Castellón       1979-80   2ª   33   36   36   36   0   3240               

   Castellón      1980-81   2ª   34   38   38   38   0   3420               

   Castellón      1981-82   1ª   35   14   14   14   0   1260               



U svakom slučaju, radi se o fudbaleru koji je po svom talentu mogao da Crvenoj Zvezdi pruži daleko više nego što je to učinio. Jednim delom kriva je konkurencija, najpre Ratomir Dujković a kasnije i Ognjan Petrović a  s druge strane i ukazane prilike nije uvek najbolje koristio. Povrede su takođe bile čest pratilac njegove karijere u Crvenoj Zvezdi.

zvezdini golmani 60 god  Dragan Racic i Srboljub Krivokuca

[Bela]

VOJIN LAZAREVIĆ

Vojin Lazarević (1942), legendarni centarfor Crvene zvezde, jedan od najboljih golgetera u istoriji kluba. Rođen je u Nikšiću 22. februara 1942. godine, gde je i započeo fudbalsku karijeru u lokalnoj Sutjesci. Dres nikšićkog drugoligaša nosio je punih osam sezona, od 1958. do 1966. godine i za to vreme tri puta bio najbolji strelac Istoče grupe Druge lige, a 1964. godine postao prvi drugoligaški fudbaler koji je obukao dres najbolje nacionalne selekcije.
  Kao takav privukao je pažnju najboljeg i najtrofejnijeg jugoslovenskog kluba - Crvene zvezde, čiji je član postao u leto 1966. godine. Crveno-beli dres nosio je sa prekidima sedam sezona, za to vreme odigrao 360 zvaničnih utakmica na kojima je postigao 230 golova, od čega  161/112 prvenstvenih, što ga svrstava na 10 mesto liste najboljih jugoslovenskih golgetera svih vremena:




Kao što vidimo, među prvih deset su čak šestorica fudbalera Crvene zvezde, s tim što su Pančev i Prljinčević jedan deo svog golgeterskog učinka ostvarili u dresu drugih klubova - Vardara, odnosno beogradskog Radničkog.


Dva puta je bio najbolji strelac jugolovenskog prvenstva, u sezoni 1968/69. sa 22 gola i u sezoni 1972/73, kada je sa 25 ligaških golova podelio titulu kralja strelaca sa Slobodanom Santračem. U paru sa Draganom Džajićem činio je najubojitiji napadački tandem jugoslovenskog fudbala svih vremena.


1966/67:
prvenstvo: 23/15, Kup:?/?, Kup sajamskih gradova: 2/0 (Valensija - 1:2, 0:1)

    U crveno-belom dresu debitovao je 6. avgusta 1966. godine i već u debitantskoj sezoni u prvoligaškoj konkurenciji uspeo da se izbori za zvanje najboljeg strelca Crvene zvezde postigavši 15 golova na 23 prvenstvene utakmice. Debi na evropskoj sceni ostao je u senci eliminacije  od španske Valensije u drugom kolu Kupa sajamskih gradova, i to nakon veličanstvene pobede nad Atletikom iz Bilbaoa od 5:0. Interesantno da je Lazarević propustio oba večita derbija, jer je trener Ivan Toplak poverenje ukazao iskusnijim igrčima - Ostojiću i Đorđu Miliću.

1967/68:

prvenstvo: 29/21, Kup Jugoslavije: 5/5,Mitropa kup: ?/?

Sa 21 golom na 29 prvenstvenih utakmica i pet golova na isto toliko kup nastupa, Lazarević je bio jedan od najzaslužijih za osvajanje duple krune u sezoni1967/68. Napadački kvintet: Antonijević - Ostojić - Lazarević - Aćimović - Džajić delovao je besprekorno, pa Zvezda u domaćim okvirima nije imala dostojnu konkurenciju. Posebno efikasna bila je leva strana napada, a svaki centaršut legendarnog Dragana Džajića bio je pola gola. Druga polovina bila je zadatak upravo Vojina Lazarevića, koji je nebeskim skokovima uspevao da realizuje zamisli svog kapitena.



Lazarević je bio dvostruki strelac u finalnoj utakmici Kupa Jugoslavije protiv Bora - 7:0.

Црвена звезда Београд 7 - 0 Бор
Датум   22. мај, 1968.
Стадион   Стадион Црвена звезда, Београд
Гледалаца   10.000
Судија   Ратко Чанак (Београд)
ФК Црвена звезда
(тренер: Миљан Миљанић)   Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Петар Кривокућа, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Слободан Шкрбић, Стеван Остојић, Зоран Антонијевић, Војин Лазаревић, Јован Аћимовић, Драган Џајић
ФК Бор
(тренер: Радојчић)   Хајдуковић, Рајзнер, Ранковић, Перишић, Радуловић, Живановић, Петровић, Сопић, Шорбан, Томић, Паулинц
Стрелци   1-0 Остојић, 35', 2:0 Остојић 47', 3:0 Џајић 62', 4:0 Лазаревић 64', 5:0 Лазаревић 67', 6:0 Остојић 72', 7:0 Џајић 75'




1968/69.
prvenstvo: 34/22, Kup: ?/?, Kup evropskihšampiona: 2/1.

Još ubojitiji Lazarević je bio u sezoni 1968/69, kada je sa 22 gola na 34 prvenstvenih utakmica izborio zvanja najboljeg strelca jugoslovenskog fubalskog prvenstva i dao nemerljiv doprinos osvajanju druge uzastopne šamionske titule. U Kupu Jugoslavije Zvezda je eliminisana u polufinalu porazom od splitskog Hajduka - 1:0, ne uspevajući tako da odbrani duplu krunu osvojenu prethodne sezone.  U Kupu evropskih šampiona Zvezda je eliminisana u 1/8 finala od škotskog Seltika - 1:5 i 1:1, a Lazarević je bio strelac jedinog gola za crveno-bele na utakmici u Glazgovu.

   Lazarević je bio junak 44. večitog derbija, postigavši oba gola za crveno-bele u remiju od 2:2 na stadionu JNA:

PARTIZAN - CRVENA ZVEZDA 2:2 (1:0)
44th DERBI, 15. juny 1969.
Stadium: JNA. Spectators: 50.000. Referee: Botic.
Scorers: Kovacevic in 33. and Djordjic in 84. minut for Partizan, and Lazarevic in 55. and 65. minut for Crvena Zvezda.
Partizan: Curkovic, Bajic, Radakovic, Vidovic, Rasovic, Paunovic, Lj. Prekazi (Smilevski), Petrovic, Katic, Kovacevic (Tosic) and Djordjic.
Crvena Zvezda: Dujkovic, Djoric, Jeftic, Pavlovic, Dojcinovski, Klenkovski, Antonijevic, Ostojic, Lazarevic, Markovic (Krivokuæa) and Dzajic.




prvaci Jugoslavije 1969: Džajić, Dujković, Krivokuća, Jevtić, Pavlović, Dojčinovski, Klenkovski, Antonijević, Ostojić, Lazarević, Aćimović

1969/70.
prvenstvo: 26/12, Kup Jugoslavije:6/2, Kup evropskih šampiona: 2/1.

Osvajanju treće uzastopne šampionske titule 1970. godine Lazarević je doprineo kao strelac 12 golova na 26 prvenstvenih utakmica, a nešto lošijem golgeterskom učinku no prethodnih sezona doprinelo je angažovanje Milana Arnejčića iz Maribora, sa kojim je Lazarević delio minutažu. Arnejčić, koji je u Mariboru, bio strah i trepet za sve prvoligaške golmane, nije se pokazao kao dostojna alternativa Lazareviću, zbog čega je veći deo sezone proveo na klupi, pa je već sledećeg leta napustio Marakanu i vratio se među Mariborčane.
  U Kupu Jugoslavije Lazarević je na šest utakmica postigao dva gola, od toga 1 u prvoj finalnoj utakmici protiv Olimpije u Ljubljani - 2:2:

Олимпија Љубљана  2 - 2  Црвена звезда Београд
Датум   19. мај, 1970.
Стадион   Стадион Бежиград, Љубљана
Гледалаца   6.000
Судија   Г. Попов (Титов Велес)
НК Олимпија
(тренер: Недељко Гугољ)   Златко Шкорић, Велимир Сомболац, Атанас Ђорлев, Јукић, Милош Шошкић, Драган Гуглета, Данило Попивода, Радослав Бечејац, Пејовић (Златко Клампфер), Петер Амершек, Бранко Облак
ФК Црвена звезда
(тренер: Миљан Миљанић)   Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Сава Карапанџић, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Бранко Кленковски, Зоран Антонијевић, Станислав Караси, Војин Лазаревић, Трифун Михајловић, Драган Џајић
Стрелци   0-1 Лазаревић 18', 1:1 Амершек 23', 1:2 Михајловић 63', 2:2 Бечејац 88'

друга утакмица:

Црвена звезда Београд
1 - 0
Олимпија Љубљана
Датум   27. мај, 1970.
Стадион   Стадион Црвена звезда, Београд
Гледалаца   30.000
Судија   Миливоје Гугуловић (Ниш)
ФК Црвена звезда
(тренер: Миљан Миљанић)   Ратомир Дујковић, Милован Ђорић, Сава Карапанџић, Мирослав Павловић, Кирил Дојчиновски, Бранко Кленковски, Зоран Антонијевић, Станислав Караси, Војин Лазаревић, Трифун Михајловић, Драган Џајић
НК Олимпија
(тренер: Недељко Гугољ)   Златко Шкорић, Драган Рогић, Атанас Ђорлев, Србу, Милош Шошкић, Златко Клампфер, Данило Попивода, Драган Гуглета, Радослав Бечејац, Петер Амершек, Бранко Облак
Стрелци   1-0 Џајић 118'



U Kupu evropskih šampiona Zvezda je zaustavljena  u drugom kolu od tadašnjeg nemačkog šampiona Vitorije iz Frankfurta- 3:2 i 1:2, prethodno eliminisavši severnoirski Linfild - 8:0 i 4:2. Lazarević je igrao protiv Iraca u Beogradu,doprinevši jednim golom najubedljivijoj pobedi crveno-belihu evropskim takmičenjima:

CRVENA ZVEZDA - FC LINFIELD 8:0, 1. kolo KEŠ-a, 1969/70.
strelci: 1:0 Stanislav Karasi (5'), 2:0 Vojin Lazarević (9'), 3:0 Branko Klenkovski (25'), 4:0 Stanislav Karasi (30'), 5:0 Stanislav Karasi (35'), 6:0 Jovan Aćimović (70'), 7:0 Dragan Džajić (73'), 8:0 Dragan Džajić (82').
CRVENA ZVEZDA:
Ratomir Dujković  - Petar Krivokuća - Živorad Jevtić (Milovan Đorić) - Miroslav Pavlović - Kiril Dojčinovski - Branko Klenkovski - Zoran Antonijević - Stanislav Karasi - Vojin Lazarević - Jovan Aćimović - Dragan Džajić

U revanšu u Irskoj, kao i u dvomeču protiv Viktorije prednost je dobio Arnejčić, s tim što je Lazarević odigrao drugo poluvreme protiv Nemaca, budući da je u igru ušao umesto Stevana Ostojića. Konkurencija je bila paklena budući da su za dva mesta u špicu napada konkurisala čak
četvorica vrhunskih igrača - Lazarević, Ostojić, Karasi i Arnejčić.

Utakmicu života Lazarević je odigrao protiv Santosa u Beogradu, postigavši sva tri gola za crveno-bele u remiju 3:3 sa slavnim brazilskim klubom. Na terenu su dominirala tri igrača -legendarni Pele, koji je činio nezadržive slalome kroz Zvezdinu odbranu i napadački tandem crveno-belih Lazarević - Džajić,  koji je prodorima po levoj strani držao rezultatsku ravnotežu na terenu:



1970/71.
FC Lijež (Belgija) - 6/1. (prva polusezona)
Nancy ANSL - 19/8.



Sa napunjenih 28 godina Lazarević stiče pravo na odazak u inostranstvo. Nezadovoljan ponudom crveno-belih za produženje ugovora i smatrajući da u klubu nema tretman adekvatan njegovim fudbalskim kvalitetima, Lazarević odlučuje da prihvati ponudu belgijskog Liježa i za 36 000 dolara postaje član jednog od najuglednijih belgijskih klubova. Lijež je u to vreme bio prava jugoslovenska kolonija, pored trenera Miše Pavića u ekipi su igrali još dvojica igrača sa ovih prostora - golman Jovan Ćurčić i napadač Dragomir Slišković, obojica bivši fudbaleri Partizana. Kako je Lazarević bio četvrti stranac, a kako su na teren mogla samo trojica, napravljena je rotacija prema kojoj je Lazarević igrao samo na gostovanjima. Vojinu Lazareviću, koliko do juče nezamenljivom centarforu jednog od najboljih i najugledijih evropskih klubova,  nije se svidela ideja da bude rezerva u klubu daleko manjeg renomea i igračima koji mu po igračkim kvalitetima nisu bili ni prineti, zbog čega dolazi u sukob sa trenerom Pavićem. Sukob dveju Zvezdinih legendi završio se Lazarevićem odlaskom iz kluba i prelaskom u redove francuskog Nansija



Dres ovog francuskog prvoligaša Lazarević je nosio dve polusezone, postigavši 11 golova na 31 prventvenoj utakmici. Reklo bi se sasvim solidan  učinak za jednog novajliju u francuskom fudbalu, ali igranje u klubu skromnih ambicija i mogućnosti nije zadovoljavalo apetite legendarnog golgetera, zbog čega je početkom 1972. godine sopstvenim parama otkupio svoj ugovor i vratio se u svoju Crvenu zvezdu, postavši tako tek treći fudbaler,posle Bore Kostića i Stevana Ostojića koji se iz inostranstva vratio na Marakanu. Bio je to ne samo povratak na mesto uspeha nego i povratak na staze stare slave, igračka zvezda Vojina Lazarevića ponovo je zasijala punim sjajem.


1971/72:

Nancy ANSL - 12/3.
Crvenazvezda . 6/9.

U prolećnom delu prvenstva sezone 1971/72. Lazarević je na šest prvenstvenih utakmica postigao devet golova i najavio da će biti i te kako značajno pojačanje za mladu ekipu crveno-belih, u kojoj više nije bilo Stevana Ostojića, a u kojoj je ulogu prvog centarfora preuzeo mlađani Zoran Filipović, a sve značajniju ulogu dobijale mlade snage poput Bogićević,Petrovića,Sušića  i Jankovića. Koliko je pojačanje Lazarević bio za crveno-bele najbolje je pokazala sezona 1972/73. u kojoj je Crvena zvezda, upravo zahvaljujući golovima iskusnog golgetera prekinula dvogodišnji post i povratila titulu u svoje vitrine. Sa 25 postignutih golova na 34 prvenstvene utakmice Lazarević je podelio titulu najboljeg strelca domaće lige sa Slobodanom Santračem i tako po drugi put u karijeri poneo ovo laskavo zvanje! Već tridesetjednogodišnji Lazarević bio je jedini igrač crveno-belih koji je odigrao sve prvenstvene utakmice, a svoju dominaciju demonstrirao je i na evropskoj sceni, u Kupu UEFA, gde je na 5 utakmica postigao isto toliko golova. Crveno-beli su dospeli do osmine finala, gde su eliminisani od engleskog Totenhema - 1:0 u Beogradu i 0:2 u Londonu. Prethodno su crveno-beli bili uspešniji od  švajcarske Lozane - 2:3 i (Janković 2) i 5:1:

CRVENA ZVEZDA - LAUSANNE SPORTS 5:1, KUP UEFA 1972/73.
strelci: 1:0 Stanislav Karasi (17'), 2:0 Vojin Lazarević (25'), 3:0 Vojin Lazarević (55'), 3:1 Ove Grahn (63'), 4:1 Slobodan Janković (67'), 5:1 Vojin Lazarević (88')

CRVENA ZVEZDA:
Ognjen Petrović - Petar Krivokuća - Mile Novković - Miroslav Pavlović - Vladislav Bogićević -Kiril Dojčinovski - Slobodan Janković - Stanislav Karasi - Vojin Lazarević - Jovan Aćimović - Dragan Džajić.


U drugom kolu Zvezda je bila bolja od španske Valensije i osvetila se "slepim miševima" za eliminaciju iz Kupa sajamskih gradova nekoliko godina ranije. Na "Mestalji je bilo 1:0, autogolom Barakine, a na Marakani 3:1, a jedan od junaka tog trijumfa bio je upravo Vojin Lazarević, koji je golom u 22. minutu načeo protivnika, da bi ga dotukli Karasi i Aćimović.

Kup UEFA, 1972/73,Beograd, 25.10. 1972.
CRVENA ZVEZDA - VALENSIJA 3:1
strelci: 1:0 Vojin Lazarević (22'), 2:0 Stanislav Karasi  (45'), 2:1 Enrique Claramunt (48'), 3:1 Jovan Aćimović (67').

CRVENA ZVEZDA:
Ognjen Petrović - Petar Krivokuća- Mile Novković - Miroslav Pavlović (Mihalj Keri) - Vladislav Bogićević - Kiril Dojčinovski - Slobodan Janković - Stanislav Karasi - Vojin Lazarević - Jovan Aćimović - Dragan Džajić.

VALENSIJA:

Balaguer - Vidagany - Anton - Anibal - Barrachina - Lico - Manolete - Fuertes - Claramunt - Miguel Adorno - Enrique Claramunt - Pepin

Lazarević je bio strelac jedinog gola na utakmici sa Totenhemom u Beogradu, ali to nije bilo dovoljno za prolaz u narednu rundu, pošto su "pevci" u revanšu slavili sa 2:0:

Kup UEFA, 1972/73, Beograd, 13.12. 1972.
CRVENA ZVEZDA - TOTENHEM
strelci:1:0 Vojin Lazarević
CRVENA ZVEZDA:
Ognjen Petrović -Petar Krivokuća - Mile Novković (Dušan Nikolić) - Miroslav Pavlović - Vladislav  Bogićević - Kiril Dojčinovski - Vladimir Petrović (Zoran Filipović) - Stanislav Karasi - Vojin Lazarević - Jovan Aćimović - Dragan Džajić

TOTENHEM:
Pat Jennings - James Pearce - Cyril Knowles - Ray Evans - Joseph Kinnear - Harold England -Steve Perryman - John Pratt - Martin Chivers - Martin Peters - Ralph Coates.



Poslednja sezona Vojina Lazarevića u dresu Crvene zvezde bila je 1973/74, kada je na 11 utakmica u jesenjoj polusezoni postigao 2 gola.Ovako slabom golgeterskom učinku svakako je doprnielo odsustvo iz ekipe Dragana Džajića, koji se nalazio na odsuženju vojnog roka, pa je leva  strana Zvezdinog napada bila otupljena. Ali je zato Lazarević blistao na evropskoj seni,odigravši verovatno utakmicu života protiv Liverpula na Enfildu. Crveno- beli su slavili sa 2:1,a prvi pogodak na utakmici postigao je upravo Lazarević neverovatim udarcem sa ivice šesnaesterca.



KUP EVOPSKIH ŠAMPIONA, 1973/74, LIVERPUL, 06.11.1973.
LIVERPUL- CRVENA ZVEZDA 1:2
strelci:0:1 Vojin Lazarević (61'), 1:1 Chris Lawler (83'), 1:2 Slobodan Janković (90')
LIVERPOOL:
Ray Clemence - Chris Lawler - Alec Lindsay -Larry Loyd - Phil Thompson - Ian Callaghan - Kevin Keegan - John Mclaughlin - Emelyn Hughes - Steve Heigway - John Toshack

CRVENA ZVEZDA:
Ognjen Petrović - Nikola Jovanović - Kiril Dojčinovski - Miroslav Pavlović - Vladislav Bogićević - Petar Baralić - Slobodan Janković - Stanislav Karasi  - Vojin Lazarević -  Jovan Aćimović - Vladimir Petrović

Lazarević je bio i strelac jedinog gola za crveno-bele na utakmici protiv Stal Mielca u gostima.

Početkom 1974. godine po drugi put napušta Marakanu i prelazi u redove kanadskog Toronta, ali se ni u ovom klubu nije zadržao dugo, svega jednu polusezonu, odigao šest utakmica na kojima je postigao četiri gola, a onda se vratio u domovinu, ali ne na Marakanu, već u redove drugoligaškog Vrbasa, u kome je1975. godine završio igračku karijeru.

trenerska karijera:
   U istom klubu započeo je i trenersku karijeru, da bi kasnije bio kooptiran u stručni štab crveno-belih, zadužen za rad sa mlađim kategorijama. Više puta je bio pomoćnik trenera, a u dva navrata i šef stručnog  štaba - 1997, 1998/99.Sa crveno-belima osvojio je dva nacionalna Kupa - 1997.i 1999. godine





Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je pet utakmica, na kojima je postigao jedan gol. Debitovao je 17.juna 1964. godine u porazu od Rumunije - 1:2, tada još kao igrač Sutjeske,postavši tako prvi drugoligaški fudbaler kojie obukao dres najbolje nacionalne selekcije:

161. Jugoslavija - Rumunija 1:2 (0:0)
Beograd, Juni 17, Prijateljska, Gledalaca: 10,000, Sudija: Soos (Hun)
JUG: Ivan Curkovic (Par) 4, Mirsad Fazlagic (Sar) 3, Svetozar Vujovic (Sar) 3, Rudolf Belin (Dzg) 6, Branko Rasovic (Bud) 2, Milan Cop (Czv) 5, Spasoje Samardzic (Ofk) 13, Vojin Lazarevic (Sut) 1, Djordje Milic (Voj) 1, Velimir Naumovic (Rij) 2, Dragan Dzajic (Czv) 1 :
Selektor: Ljubomir Lovric 55 i Hugo Rusevljanin 27
Izmjene: Vladimir Lukaric (Rij) 3 za Milic, Slobodan Skrbic (Czv) 3 za Naumovic, i Silvester Takac (Voj) 9 za Dzajic ROM: Andrei, N. Lupescu, Grajdeanu, Dan Coe, Greavu, Dine (46' O. Popescu), N. Georgescu, Nastrurescu, Dumitriu II (84' Haidu), I. Ionescu, Codreanu
Strijelci: 1:0 Silvester Takac (1 Gol) (61'), 1:1 N. Georgescu (69'), 1:2 O. Popescu (82')

 Oprostio se 24.09. 1969. godine u porazu od SSSR-a 1:3, a jedini gol postigao je protiv Albanije 12.11. 1967. godine u kvalifikacijama za EP:

194. Jugoslavija - Albania 4:0 (1:0)
Beograd, Novembar 12, ECQ, Gledalaca: 30,000, Sudija: A. Radulescu (Rom)
JUG: Radomir Vukcevic (Haj) 2, Mirsad Fazlagic (Sar) 13, Milan Damjanovic (Par) 3, Borivoje Djordjevic (Par) 1, Blagoje Paunovic (Par) 1, Dragan Holcer (Haj) 10, Dragan Dzajic (Czv) 22, Ivan Osim (Zel) 10, Vojin Lazarevic (Czv) 3, Edin Spreco (Zel) 2, Krasnodar Rora (Dzg) 2
Selektor: Rajko Mitic 10
ALB: Sastav nepoznat
Strijelci: Ivan Osim (6 Gol) i (7 Gol), Vojin Lazarevic (1 Gol) i Edin Spreco (1 Gol)

Preskroman učinak za jednog od najboljih jugoslovenskih golgetera svih vremena, ali je konkurencija u to vreme bila strahovita. Selektori Mitić i Boškov uglavnom su poverenje ukazivali bosanskhercegovačkim fudbalerima - Vahidinu Musemiću, Josipu Buklu, Dušanu Bajeviću, što su na svojoj koži najbolje osetili Santrač i Lazarević, ostavši na cifri od svega nekoliko reprezentativnih nastupa i pored nesumnjivih igračkih i golgeterskih kvaliteta.

Ime Vojina Lazarevića biće zlatnim slovima upisano u istoriji Crvene zvezda i jugoslovenskog fudbala. Lazarević je sigurno jedan od desetorice najboljih cenarforova u istoriji kluba, pored Bore Kostića, Koste Tomaševića, Dušana Savića, Zorana Filipovića,Darka Pančeva, Bore Cvetkovića...
Ako ni po čemu zaslužuje da ga pamtimo po onom golu Liverpulu na Enfildu, kao i po veličanstvenoj igri i tri pogodaka Santosu, kao osvajača četiri prvensta i isto toliko kupova, kao čoveka koji je čitav svoj život podario našem klubu. Zato je njegovo današnje izgnanstvo sa Marakane velika sramota za klub i pokušaj prekrajanja naše slavne istorije! Lazareviću, Krivokući, Aćimoviću, Ostojiću, Saviću, Pižonu... svakako je mesto u Ljutice Bogana, a Tanasijevićima, Kozićima, Spasojevićima, Stefanovićima ...na smetlištu istorije!

[tuhachevski]

Selimir Milošević

[tuhachevski]

Vojislav Melić

[tuhachevski]

Tomislav Milićević

[tuhachevski]

Dejan Bekić

[tuhachevski]

Živorad Jevtić

[tuhachevski]

Milan Čop

[tuhachevski]

Dragan Džajić

[tuhachevski]

Dragoljub Živković

[tuhachevski]

Sava Karapandžić

[tuhachevski]

Trifun Mihajlović

[tuhachevski]

Dr. Veljko Aleksić

[tuhachevski]

Jovan Aćimović

[tuhachevski]

Branimir Vratnjan

[tuhachevski]

Branimir Klenkovski

[tuhachevski]

Aleksandar Marković

[tuhachevski]

Stevan Ostojić