Аутор Тема: 1973/74  (Прочитано 1391 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

На мрежи Bela

  • Члан клуба
  • Moderator
  • *****
  • Поруке: 6.974
  • Репутација: +3248/-467
  • Ponos grada
1973/74
« послато: 01 Јануар 2013, 15:41:21 »
IGRAČKI KADAR:

- Ognjen Petrović
- Dragomir Racić
- Vladimir Petrović
- Stanislav Karasi
- Miroslav Pavlović
- Kiril Dojčinovski
- Nikola Jovanović
- Vladislav Bogićević
- Aleksandar Panajotović
- Jovan Aćimović
- Petar Baralić
- Mihalj Keri
- Zoran Antonijević
- Živorad Jevtić
- Slobodan Janković
- Vojin Lazarević
- Branko Radović
- Dušan Savić
- Trifun Mihajlović
- Petar Krivokuća
- Zoran Filipović
- Radivoje Ratković
- Dragoslav Stepanović
- Dušan Nikolić
- Miloš Šestić
- Branko Klenkovski
- Bratislav Đorđević

Ван мреже zvezdamojaljubav

  • Звездаш
  • **
  • Поруке: 229
  • Репутација: +207/-25
  • Zvezda iznad svega
Dušan “Dule“ Savić
« Одговор #1 послато: 02 Јун 2014, 21:46:03 »
Dušan “Dule“ Savić, legendarni golgeter Crvene zvezde, rođen je 1. juna 1956. godine u Ubu. Prve fudbalske korake napravio je u Jedinstvu sa Uba, a kasnije su ljudi iz Zvezde zapazili njegov talenat, za razliku od večitog rivala iz Humske, pa je Dule ekspresno postao član Zvezdine omladinske škole.
Za prvi tim crveno-belih nastupao je od 1973. do 1982. godine. Odigrao je 258 zvaničnih utakmica i postigao 149 golova (ukupno 410 mečeva i 266 pogodaka računajući sve utakmice). Treći je strelac u istoriji kluba po broju golova u zvaničnim susretima (149), drugi po broju golova u prvenstvu (119) i treći po broju pogodaka u evrokupovima (20). Osvojio je dve šampionske titule 1977. i 1980. godine i jedan Kup 1982. godine. Osvajanje titule u sezoni 1980/81 je propustio zbog vojske, pa nije zabeležio nastup u prvenstvu. Dva puta je bio najbolji strelac lige i to u sezonama 1974/75 (20 golova) i 1978/79 (24 gola).
Za Zvezdu je debitovao u finišu sezone 1973/74, kada je na devet odigranih utakmica postigao šest golova. Već u sezoni 1974/75 bio je prvi strelac kluba i šampionata Jugoslavije sa 20 pogodaka (podelio je prvo mesto sa Boškom Đorđevićem iz Partizana). Tri puta se u strelce upisao u pobedi protiv Olimpije (4:1), a postigao je i važne golove u trijumfima nad zagrebačkim Duinamom (3:2) i Partizanom (3:1). Te sezone je postigao i tri gola u Kupu pobednika kupova, po jedan protiv Paoka (2:0), Avenira (6:1) i Ferencvaroša (1:2), a crveno-beli su stigli do polufinala, što je najbolji rezultat kluba u ovom takmičenju, koje je prestalo da postoji 1999. godine. Dule Savić je u sezoni 1974/75 postigao ukupno 23 gola u svim takmičenjima i bio ubedljivo najbolji strelac ekipe.
Naredne sezone je imao slabiji učinak, jer je na 19 ligaških susreta devet puta matirao protivničke čuvare mreže, od čega tri puta protiv Budućnosti (4:0), a jednom i protiv Partizana (4:1). Prvu šampionsku titulu sa crveno-belima, a uopšte i prvi trofej osvojio je u sezoni 1976/77, kada je bio drugi strelac tima (iza Zorana Filipovića) sa 15 golova na 25 prvenstvenih mečeva. Zanimljivo da je prvi gol u toj šampionskoj sezoni postigao tek u 11. kolu protiv Zagreba (2:2), a u drugom delu sezone je bio u velikoj formi. Na pet uzastopnih mečeva se upisao u strelce, a u poslednjem kolu protiv sarajevskog Željezničara postigao je čak četiri pogotka u pobedi od 5:2.
Šampionat 1977/78 završio je sa šest golova na 16 mečeva, a po drugi put je postao najbolji strelac lige u sezoni 1978/79, kada je na 30 utakmica postigao čak 24 gola (ponovo četiri u identičnoj pobedi protiv Željezničara od 5:2, a dva u večitom derbiju za pobedu od 3:0 protiv redovne mušterije). Ipak, ta sezona je prošla u znaku Zvezdinog pohoda do finala Kupa UEFA, a Dule Savić je na tom putu odigrao svih 12 mečeva, koliko i golman Aleksandar Stojanović. Njih dvojica su rekorderi kluba po broju utakmica u jednoj sezoni u evropskim kupovima.
Golgeter crveno-belih postigao je pet golova u Kupu UEFA te sezone. Pogodio je mrežu Dinama u Istočnom Berlinu (2:5) u prvom kolu i u revanšu u Beogradu (4:1), zatim se proslavio golom protiv Arsenala (1:1) na Hajberiju u 87. minutu za prolaz u četvrtfinale, gde je sjajnim pogotkom iz slobodnog udarca srušio Vest Bromvič Albion u Beogradu (1:0), a u polufinalu je bio strelac pobedonosnog gola protiv berlinske Herte (1:0). Majstor za postizanje golova glavom je u toj sezoni ukupno zabeležio 33 pogotka u svim takmičenjima, ali nije stigao do trofeja, što je ispravio u šampionskoj sezoni 1979/80, kada je sa 11 pogodaka u šampionatu predvodio Crvenu zvezdu do titule prvaka Jugoslavije (zapravo je postigao 14 golova, ali su mečevi protiv Željezničara i Osijeka registrovani službenim rezultatima u korist Zvezde, pa mu pogoci sa tih susreta nisu uračunati u zvaničnu statistiku). Posebno se izdvojila pobeda u Splitu protiv Hajduka od 3:1, gde su crveno-beli retko uspevali da slave, a Dule Savić je u tom meču postigao dva gola.
Narednu sezonu je propustio zbog vojske, a Zvezda je i bez njega uspela da odbrani trofej i to sa Zdravkom Borovnicom, koji je igrao u napadu i bio prvi strelac crveno-belih u šampionskoj sezoni, iako je do tada bio defanzivac. Dule se u tim vratio u sezoni 1981/82, kada je još jednom bio golgeter ekipe sa 16 ligaških pogodaka na 30 utakmica, dok je u osvajanju Kupa učestvovao sa pet golova na četiri meča, uključujući i dva njegova pogotka protiv zagrebačkog Dinama u revanšu finala za pobedu od 4:2 i osvajanje nacionalnog kupa posle 11 godina pauze. Iste sezone je u Kupu šampiona postigao četiri gola – najviše u timu. Dva puta se u strelce upisao protiv Hibernijansa sa Malte (8:1), a po jednom protiv Banjika iz Ostrave (3:0) i Anderlehta (1:2), od koga je Zvezda eliminisana u četvrtfinalu. Maestralno je odigrao i jesenju polusezonu 1982. godine, kada je na 15 utakmica postigao 13 golova, što je bilo dovoljno da na kraju sezone 1982/83 bude najbolji strelac Zvezde, a dugo je vodio na listi najboljih golgetera u prvenstvu sve do pred kraj, iako je već uveliko igrao za Sporting iz Hihona, gde je 1983. godine nastavio karijeru.
U sezoni 1983/84 nastupao je za francuski Lil i na 36 ligaških mečeva postigao 12 golova. sledeće sezone je bio još uspešniji i na 34 utakmice 13 puta se upisao u strelce. Nova stranica u Savićevoj bogatoj karijeri od 1985. godine bio je Kan. Već u prvoj sezoni u dresu ovog kluba postigao je 15 pogodaka na 31 prvenstvenoj utakmici. Zapažen učinak imao je i u sezoni 1987/88, kada je na 30 susreta 11 puta matirao protivničke čuvare mreže, a u dresu Kana je i završio fudbalsku karijeru 1989. godine.
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 12 utakmica i postigao četiri gola. Debitovao je 31. maja 1975. godine protiv Holandije, kada je postigao gol u pobedi od 30. poslednji meč za nacionalni tim odigrao je 13. oktobra 1982. protiv Norveške u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, kada je postigao jedini gol za Jugoslaviju u porazu rezultatom 1:3. Da je bio po ukusu tadašnjih selektora sigurno je da bi odigrao daleko više mečeva, jer je po kvalitetu to i zaslužio, ali tada su vladala pravila sastavljanja reprezentacije po nacionalnom ključu, da bi svaka republika imala po nekog igrača u selekciji.
Kasnije je bio i sportski direktor Crvene zvezde, a i njegov sin Vujadin je igrao za prvi tim crveno-belih pre nekoliko sezona. Dule Savić je zbog borbenosti, agresivnosti i golgeterskog umeća bio miljenik navijača Zvezde. Rok grupa “Prljavi inspektor Blaža i kljunovi“ ima i jednu pesmu o legendarnom strelcu Crvene zvezde, a pojavio se i u filmu “Munje“, gde je u jednoj sceni igrao samog sebe.