Анкета

6. Звездина звезда треба да буде:

Дејан Савићевић
Роберт Просинечки
Нико

Анкета

Да ли је цела генерација 1991. требало да буде проглашена за 6. Звездину звезду?

Да
Не

Аутор Тема: Историја ФК Црвена Звезда  (Прочитано 2376795 пута)

Predrag09 и 2 гостију прегледају ову тему.

Ван мреже Костур Тима

  • Звездаш
  • **
  • Поруке: 120
  • Репутација: +131/-78
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #100 послато: 24 Мај 2011, 02:07:37 »
 Поседујем књигу Љупка Петровића "Како смо освојили Европу", ту се налазе резултати не само целог Купа шампиона, него и свих Звездиних утакмица те сезоне, плус програм припрема... Сјајно штиво..

А са овим Гујом треба да се сними "Балканском улицом", или тако нешто... Ако ово читаш, Гујо, легендо, велико ти хвала!

Ван мреже mige84

  • Члан клуба
  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 479
  • Репутација: +180/-224
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #101 послато: 24 Мај 2011, 11:34:27 »
Па брате скеинирај нам ту књигу да видимо шта има у њој :)

Ван мреже Игор

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 11.471
  • Репутација: +2310/-4787
  • I feel devotion.
    • Eurobasket.com
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #102 послато: 24 Мај 2011, 14:13:03 »
Овај Грујин клип, остао сам без речи. Савршенство. Није ми било жао да га скинем у ХД верзији и да чекам сат времена да се скине тих 950+мб.

Ван мреже ТрапаЦЗВ

  • Сметају јој балавци
  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 2.666
  • Репутација: +1595/-1506
  • ЦЗБГ
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #103 послато: 24 Мај 2011, 22:04:27 »
Bari 20 godina: Daj – ne daj, uzmi – vrati

Bari je bio vrhunac naše fudbalske i timske zrelosti. Kreirajući taktiku opredelili smo se za oprez i igru za pehar. Pokvarili smo utakmicu, ali smo stigli do cilja – kaže Siniša Mihajlović

MOJ dolazak u Crvenu zvezdu u decembru 1990. godine nije bio moj prvi boravak na Marakani. Imao sam 16 ili 17 godina, bio na probi, ali nisam prošao. Tada nisam bio dovoljno dobar za Zvezdu. Nekoliko godina kasnije morali su da izdvoje velike pare da me dovedu iz Vojvodine. Činjenica da je to bio najveći transfer u istoriji jugoslovenskog fudbala nije mi stvarala neku posebnu tenziju. Jačala me. Stigao sam kod svog trenera, Ljupka Petrovića, koji me vodio u Vojvodini i poznavao u dušu. Znao sam šta traži od mene, brzo se snašao u odličnoj grupi ljudi i počeo brzo da dajem maksimum. Uostalom, saznanje da je Ljupko tražio od uprave da me dovedu kako bi mogao da osvoji Kup šampiona, dalo mi je gas do daske.

Bila je to po mnogo čemu posebna grupa igrača. Tačno smo znali kada je trebalo da se skupimo, da budemo jedno. Kao i u životu, ne možete da očekujete da ste baš svakom pravi, nisu ni vama svi oni najbolji prijatelji. Tako je bilo i sa nama. Družili smo se, izlazili zajedno, ali češće u grupama. Bina, Maza, Dejo i ja najčešće smo bili zajedno, kada je trebalo da dišemo jednim plućima - zaista smo bili jedno telo. Ne svih jedanaest, već svih dvadesetdvojica. To je, verovatno, bio ključ našeg uspeha.

Često se sećam Cveletovih reči: “Vi ste strašna grupa igrača, koja će svoje karijere nastaviti u drugim velikim klubovima. Zapamtite ipak ovu našu organizaciju, setićete je se sigurno tokom karijere”. Prošao sam u međuvremenu mnogo toga u možda najfudbalskijoj zemlji na svetu, igrao i u drugim uređenijim zemljama - organizaciju kakvu je tada imala Zvezda još nisam doživeo. Danas, kada pogledate da jedan Čelsi za desetak godina uloži gotovo milijardu dolara i ne uspe, morate verovati da je Zvezdi samo besprekornom organizacijom moglo poći za rukom da sedne na tron evropskog fudbala!

Moja prva utakmica te sezone u Kupu šampiona bila je protiv Dinama iz Drezdena. Pamtiću je do kraja života. U tunelu, koji vodi ka terenu, čujem onu strašnu jeku, navijanje i podršku koje nema ni na jednom stadionu na svetu i mislim: “Kuda sam ja pošao?” Kugla oko noge, steglo me u grlu. Ka severu nisam smeo ni da pogledam. Da me neko u tom trenutku pozvao i rekao mi: “Ajde, beži odavde, ne moraš da igraš - pobegao bih glavom bez obzira. Kakav fudbal, ko me je uopšte terao da se time bavim!” Imao sam tremu desetak minuta, posle je sve bilo kao u bajci.

JEŽIM SE I DANAS

Kakve su to utakmice protiv Bajerna bile. Velike, pune naboja. Ježim se i sada dok to pričam. Spremali smo se za ove duele kao za finale, međutim, moram da naglasim: bili smo svesni svoje moći, svojih vrlina ali i mana. Dao sam gol u Beogradu, gol koji je prilično uticao na moju karijeru. Evo zbog čega. Prvo, posle tog meča postao sam jedan od najpopularnijih igrača u Jugoslaviji, nije bilo televizije i novine za koju nisam dao intervju. Ljupko mi je jednog dana rekao: “Gde god da pogledam, koji god program da okrenem vidim samo tebe. Ostaje ti još da vodiš Dnevnik.”

Bari je bio vrhunac naše fudbalske i timske zrelosti. Naspram nas iskusnija ekipa, u naletu, sa Tapijem koji je nosio neku posebnu energiju. Kreirajući taktiku opredelili smo se za oprez i igru za pehar. Pokvarili smo utakmicu, ali smo stigli do cilja. Komentarišući taktiku sa Ljupkom pre utakmice bilo je i smeha. “O. K.”, rekao je Ljupko, “nemamo problem kada oni imaju loptu, tada idemo da im je uzmemo. Možda bude problema kada je mi budemo imali. Kada dobro razmislim, onda je možda najlakše da im je damo, pa da opet nemamo problem, jer onda znamo šta da radimo - idemo da im je uzmemo.” U svlačionici, naravno, nastane urnebes, ekstra atmosfera i bez obzira na svu šalu i činjenicu da je Olimpik bio veliki tim, mi smo na teren izašli da dođemo do pehara, verujući da to možemo.

E, onda penali. Javio sam se da šutiram, pre mene je valjda samo Bina glasno uzviknuo da će i on da šutira. Pogledali smo se malo. Bina je mnogo značio ekipi, ali nije bio neki šuter. Bio je pomalo “šašav”, u pozitivnom smislu, naravno, i kada je on preuzeo odgovornost, svima je bilo mnogo lakše da veruju u sebe. U fudbalu vam uvek treba neko ko će “povući nogu”, a mi smo imali sreću da u svim tim trenucima ispred ekipe nastupi Dragiša.

Bina je bio moj stariji brat. Vodio je računa o meni na svakom koraku. Drug za ceo život, čovek koji je mnogo značio ekipi.

Bari i Tokio - priča svih naših fudbalskih priča, baš zbog toga što je pričana i pisana srpskim jezikom!

GOL PRE GOLA

Bruno Longi, komentator RAI je radio prenos utakmice Zvezda-Bajern. Još dok sam se spremao da izvedem slobodni udarac on je povikao: “Gol, jedan-nula za Crvenu zvezdu. Ne, ne putuje ton brže od slike, jednostavno, navijači na stadionu već se raduju, znaju da će biti gol kada šutira bombarder Siniša Mihajlović”, pričao je Longi u prenosu.

Zaista sam dao gol, upoznao se kasnije tokom karijere u Italiji sa Brunom i zahvalio mu se što su me navijači u Kalču već poznavali upravo zbog njegovog neobičnog komentara.

http://novosti.rs/vesti/sport.72.html:331709-Bari-20-godina-Daj--ne-daj-uzmi--vrati

Ван мреже mrdelija

  • Члан ФК
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 445
  • Репутација: +309/-145
    • Ping
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #104 послато: 24 Мај 2011, 23:26:45 »
Ae ja da "bacim" neku novu temu u nas mali krug :)

Sta mislite o prici da je Zvezda nastavak postojanja SK Velika Srbija, kasnije SK Jugoslavije (1913 je klub osnovan, koliko sam ja upucen)?

Znamo svi kako je Zvezda osnovana, ali opet nasa Zvezda ima neke paralele sa starijim klubom (dresove, stadion... veci deo tadasnjeg kadra...)

Sta vi mislite?

Ван мреже gogineman

  • Веран као пас
  • ***
  • Поруке: 516
  • Репутација: +119/-53
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #105 послато: 24 Мај 2011, 23:55:43 »
Ja to gledam ovako.
"FK Crvena zvezda je osnovan 1945 godine" - THE END... KRAJ!
 :vasil:

Ван мреже Вајти

  • Суперадмин
  • Aдминистратор
  • *****
  • Поруке: 18.771
  • Репутација: +13350/-11051
  • Ипак се окреће...
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #106 послато: 25 Мај 2011, 01:31:07 »

Ван мреже dr.nele

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 1.072
  • Репутација: +414/-289
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #107 послато: 25 Мај 2011, 02:38:07 »
Овај Грујин клип, остао сам без речи. Савршенство. Није ми било жао да га скинем у ХД верзији и да чекам сат времена да се скине тих 950+мб.
mozes li mi objasniti kako si ga skinuo,jeli ima negdje link?

Ван мреже nyc

  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 598
  • Репутација: +1227/-426
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #108 послато: 25 Мај 2011, 05:49:11 »
A sta je sa Zoranom Riznicem? ( "Rizna ziveli" :D )

Moze li neko vise da napise o Bogicevicu i njegovoj kradji autobusa?

Ево шта је једном сам Блеки рекао на ту тему.
"Ма, то су бре новинари надували! Како сам то возио кад су ме зауставили већ на капији?!"  :D :krstise:

Значи, он је ладно сео за волан буса, провозао пар кругова по ограђеном паркиралишту испред хотела где су били смештени репрезентативци али се то не рачуна јер му нису дали да изађе на улицу!!! Ово ти је верзија коју је сам Блеки испричао а ја био живи сведок.

Још један легендарни цитат, тј. одговор на моје питање о тиму који је неких 6 кола пре краја (или тако нешто, угл. био је то рекорд за ону СФРЈ лигу) оверио титулу шампиона:
"Знаш како, играли смо супер, иако смо у том тиму једини Стаја (Душан Николић, халф, прим.) и ја били Београђани. Оно остало су све били кулови."
 :prvak:

Обожавао сам га до те мере да је моја тадашња девојка хтела да ме шутне због њега! Чинило јој се да је код мене на првом месту Блеки, па тек онда она. Ха, чуј, "чинило" јој се!  :z29:

Ван мреже nyc

  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 598
  • Репутација: +1227/-426
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #109 послато: 25 Мај 2011, 06:14:36 »
Хтео сам још само ово да додам - а понукала ме расправа на теми, Борац - ЦЗ. Видим да вас је доста написало како сте силно разочарани нашим бледим издањем, те да тако малодушно Звезда никада није играла.
Морам да вас још мало разочарам. Било је у прошлости поприлично лоших партија, чак и када су у тиму играли Џаја, Пижон, Дуле, Пиксета...  Било је утакмица након којих је цео стадион звиждао уз оно неизбежно, Уааааааа. Које су то срамотне партије биле! Вележ нас туче 3:0 у првом полувремену; Челик води двапут и онда, на крају, ипак 2:2 (горепоменути Кери спасао част)... а највећи блам је била утакмица против Приштине коју су шиптари добили 3:1!!! И то је још било у јеку оних првих демонстрација на Косову... на запад се тада увукло једно 2-3000 албанаца, а  да их нико није приметио (нису носили никаква обележја). Ћутали су све док нису повели, а онда је настао русвај кад су сви поскочили на ноге! Нисмо могли да верујемо колико их је било, па још урлају "Е-хо, е-хо". На нашој Мари :icon_mukica:!!!  Доле на терену нас убијају, а на трибини нам ипред носа дивљају. Додуше пандури су их спасли јер им нико није могао прићи. Углавном, тај дан сам отишао кући са стадиона тотално усран. 

Хоћу да вам кажем, браћо и сестре, да је тих "кикс утакмица" било увек. И нема коме се није звиждало - укључујући и Џају и Пиждру... па чак и Блекију једном (против Борусије, када је наместио два гола... али Немцима    :pljas:.). Нема потребе, стога, да надувавамо оно вуцарање у Чачку (тамо где су "градска деца на истоку"  :harmonika: ). Деси се.

Ван мреже Вајти

  • Суперадмин
  • Aдминистратор
  • *****
  • Поруке: 18.771
  • Репутација: +13350/-11051
  • Ипак се окреће...
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #110 послато: 25 Мај 2011, 09:52:10 »
Хтео сам још само ово да додам - а понукала ме расправа на теми, Борац - ЦЗ. Видим да вас је доста написало како сте силно разочарани нашим бледим издањем, те да тако малодушно Звезда никада није играла.
Ма највећи блам је била утакмица против Приштине коју су шиптари добили 3:1!!! И то је још било у јеку оних првих демонстрација на Косову... на запад се тада увукло једно 2-3000 албанаца, а  да их нико није приметио (нису носили никаква обележја). Ћутали су све док нису повели, а онда је настао русвај кад су сви поскочили на ноге! Нисмо могли да верујемо колико их је било, па још урлају "Е-хо, е-хо". На нашој Мари :icon_mukica:!!!

национална, верска и расна мржња се на овом форуму неће толерисати

Ван мреже nyc

  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 598
  • Репутација: +1227/-426
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #111 послато: 25 Мај 2011, 18:03:58 »
национална, верска и расна мржња се на овом форуму неће толерисати

Ма то је било онда. Ја њих данас волим.  :travka: То је зато што сам ја већ постао оно што треба да будемо.

Ван мреже Vasili Zaitsev

  • Горан Арсеновић | Оснивач РСБ-а | Члан клуба
  • Aдминистратор
  • *****
  • Поруке: 20.153
  • Репутација: +4080/-3154
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #112 послато: 25 Мај 2011, 21:41:01 »
А где је ту мржња?

Ван мреже ТрапаЦЗВ

  • Сметају јој балавци
  • Звезда му је све
  • ****
  • Поруке: 2.666
  • Репутација: +1595/-1506
  • ЦЗБГ
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #113 послато: 25 Мај 2011, 21:53:45 »
Bari 20 godina: Haos zbog tablica

Prosinečki: Ulazimo na parking ispred svlačionica, “Marakana” već gori, a Dragiša Binić, ugledavši svoj automobil bez tablice, na kojoj je pisalo “Mafija”, zaurla iz sveg glasa: “Gde su mi tablice, ne može niko da igra, nema utakmice”



Kada je došlo do penala, svi smo prebledeli. Do tada nikada nisam promašio sa bele tačke. Kao izvođač jedanaesteraca u prvenstvu bio sam određen da šutiram prvi. Sa centra sam, beo kao kreč, krenuo ka šesnaestercu i neprestano ponavljao: “Samo da ga dam, samo da ga dam”. Osećao sam veliku odgovornost, a onda mi je pao kamen sa srca. Jer, ostaje u istoriji da sam dao gol, kao i da je tada iskusni Amoros promašio sa bele tačke, prvi put u karijeri.

Uspeo sam, a za mnom su svi majstori gađali bez greške. Zvezda je prvak Evrope!

Nije bilo lako. Posle 120 minuta takve borbe, trebalo se smiriti i istrpeti sav pritisak koji se sručio na leđa igrača. Nije samo trener Ljupko Petrović “zaslužan” za naše nešto defanzivnije izdanje u finalu. Mislim da je u dobroj meri velika odgovornost koja nam je nametnuta uticala da nam u toku igre ponestane kreacije, driblinga, prodora. A imali smo kvalitet da pobedimo i da nadigramo svakoga. Posle utakmice u Drezdenu osetio sam moć i čak hrabro izjavio: “Bićemo prvaci Evrope bez ijednog poraza”. U Bariju smo igrali baš za penale. Ljupkova vizija se, dakle, isplatila, a niko ne zna kako bi se meč završio da smo napali Marsej.

Ključ uspeha je, po mom mišljenju, bio u veoma jakoj ligi u kojoj smo igrali. Stalno smo bili u “crvenom”. Trebalo je pobediti Želju u Sarajevu, Velež u Mostaru, pregrmeti gostovanje u Osijeku, Radničkom iz Niša... A šta tek reći za Hajduk, Dinamo, Partizan. Sećam se i danas tima Želje: Škrba, Berjan, Baljić, Komšić, Čilić, Bahtić, Nikić... Između Želje i Sampdorije nije postojala skoro nikakva razlika. Na tim domaćim utakmicama smo brusili naš kvalitet.

Kakav nam je tek odnos prema fudbalu bio. Pre svakog treninga dolazilo se najmanje sat vremena ranije. U svlačionici postavimo stolove i igramo tenis u parovima. Bacamo se, lomimo, noge nam krvave. Ljutili su se treneri zbog toga, ali ništa im nije vredelo. A kako smo tek znali da zakuvamo na treningu. Iz prestiža igra se pretvarala u “klanje”. Kako je Najdoski znao da uđe i na treningu kad se naljuti. Mada, meni nije, bili smo jako dobri. Nismo se zadovoljavali malim stvarima, ako smo nekome dali pet, zapinjali smo iz sve snage da damo šesti gol. Sećam se da smo se zaprepastili kada je na utakmicu protiv Osijeka u Beogradu, pred finale, došlo 80.000 ljudi. Razbili smo ih još u svlačionici, na motiv. Bilo je 5:1.

Golovi koje sam postigao na putu ka osvajanju Evrope ostali su mi u najslađem sećanju. Dva Grashopersu u Cirihu, Glazgovu i Dinamu u Beogradu. Ali, oni driblinzi iz Minhena, kada je čuveni Efenberg završavao na travi, sudarao se sa saigračima, nešto su što će me večno pratiti. Sa tim driblingom, rolanjem na neki moj način, valjda sam se rodio. Uvežbavao sam neke finese, a posebno interesantno je to što sam sve izvodio u kopačkama sa šest krampona, jer u gumenim nikada nisam igrao. Pomenuti meč u Minhenu je, srazmerno snazi rivala, verovatno najbolja partija koju je naša generacija pružila. Igrali smo fenomenalno i protiv Glazgova u Beogradu, posebno ja, ali onakav čas fudbala održati na terenu Bajerna, bilo je zaista pravo čudo.

Pred sam revanš u Beogradu, odigralo se nešto što će možda najbolje oslikati kakva smo ekipa bili. Autobusom se vraćamo iz karantina, ulazimo na parking ispred svlačionica, “Marakana” već gori, a Dragiša Binić, ugledavši svoj automobil bez tablice, na kojoj je pisalo “Mafija”, zaurla iz sveg glasa: “Gde su mi tablice, ne može niko da igra, nema utakmice”. I mi, umesto da se maksimalno koncentrišemo na veliki Bajern, dali smo se u potragu za tablicama.

Bina se nije smirivao. Vikao je u svlačionici: “Ako mi ne vratite tablice, nikome neću dati da izađe na teren. Nema šanse da igramo, ozbiljan sam”. Na sreću, sekretar Voja Lalatović je posle prave potrage našao “šaljivdžiju”, vratio ih na “porše” i rekao Bini: “Idi sada igraj”. Tek tada smo počeli da mislimo o Bajernu.

U šampionskoj generaciji je bilo fenomenalnih igrača, a pomenuću samo neke od njih. Stojanović je bio sjajan golman. Imao je kvaliteta da napravi i bolju karijeru.

Belodedić i ja smo bili cimeri. Mile je Zvezdi bio šlag na tortu. Doneo nam je stabilnost i kvalitet da se popnemo na krov Evrope.

Pančev je specifičan i kao osoba i kao igrač. Kralj šesnaesterca. Ako je nas deset u protivničkom kaznenom prostoru, lopta se uvek odbija ka njemu.

Jugović je imao ogroman značaj u našoj igri. Napravio je kasnije sjajnu karijeru.

Binića je krasila brzina, drskost, fudbalski bezobrazluk. Bina mi je mnogo pomogao da se prilagodim životu u Beogradu.

Savićević, ili genije. Nekad ga nema nigde u igri i onda napravi takvo čudo kakvo nikada niko nije mogao, a pitanje je i da li će ikada moći.


Ван мреже Игор

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 11.471
  • Репутација: +2310/-4787
  • I feel devotion.
    • Eurobasket.com
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #114 послато: 25 Мај 2011, 23:42:14 »
Јел нема више часописа Звездана генерација ? Јел то последњи број (5) ?

Ван мреже gogineman

  • Веран као пас
  • ***
  • Поруке: 516
  • Репутација: +119/-53
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #115 послато: 25 Мај 2011, 23:55:43 »
Poslednji broj je 6 dio, ne znam jel vec izasao al trebao bi? Ima na zurnalovom sajtu nesto o tome...
EDIT:
Evo vijesti o zadnjem dijelu.
http://www.zurnal.rs/2011/05/25/ne-propustite-dodatak-zvezdina-zvezdana-generacija/index.html
« Последња измена: 26 Мај 2011, 00:04:46 gogineman »

Ван мреже Игор

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 11.471
  • Репутација: +2310/-4787
  • I feel devotion.
    • Eurobasket.com
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #116 послато: 26 Мај 2011, 00:04:35 »
Сад сам прочитао, наравно, последњи део излази у недељу 29-тог маја  :icon_svi:

Ван мреже Кникербокер

  • Члан ФК
  • ****
  • Поруке: 296
  • Репутација: +156/-8
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #117 послато: 26 Мај 2011, 22:11:08 »
Из Монографије Црвене Звезде 1945.-1985.



Куп 1984.-85.



Ван мреже СрбМКД

  • Члан КК, Члан ФК
  • Пријатељ РСБ-а
  • ****
  • Поруке: 3.908
  • Репутација: +2138/-867
  • Идопоклоник
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #118 послато: 26 Мај 2011, 22:19:23 »
Bari 20 godina: Zbog pehara ostavili mladu

Odem na svadbu kod drugara u motel “Nais” u Nišu, uđem sa peharom, svatovima poispada escajg iz ruke. Kakvo slikanje sa mladom i mladoženjom, svi se slikaju sa peharom – ističe Binić





BILI smo ekipa u kojoj su se mnoge stvari znale bez priče. Istrče Mare ili Duško i ostanu - ni Šabanu, ni Vladi, ni meni, ni Jugi nije trebalo govoriti da se vratimo i zatvorimo. Bilo je normalno da se poštujemo u svakom trenutku na terenu. Robi me po deset puta pusti da istrčim u prostor, pun sprint, a on lagano okrene igru na drugu stranu. Istrčim ja i jedanaesti put, a u svlačionici ga pitam: “Dobro, bre, Robi, izginuću trčeći, gurni makar jednu”. Nema ljutnje. Da se nismo poznavali do tančina, možda bi bilo drugačije. Ovako, dešavalo se da izađemo uveče, ostanemo i duže nego što je dozvoljeno, često i na moju inicijativu. Ali sutra je sve prštalo na treningu.


Znali smo za sve probleme svih nas i priskakali u pomoć. Znali smo i kada neko brine zbog kuće, porodice, nekog u familiji, nije se mogla sakriti ni trenutna besparica. Ključ je bio u tome što smo to zajedno rešavali. Zato danas kažem: svi koji su učestvovali u pobedama imaju istu težinu. Nema tu - ja sam dao gol više, odbranio zicer ili odigrao sve utakmice. Priča je ista, pričao je Deja, Vlada, Juga, Miha, Ika, Darko, Mile, Dika... Naša generacija nije bila ništa bolja od, recimo, Džajine. Jesmo posebno birani, prema nekim trendovima razvoja igre, ali mi smo mnogo vremena provodili zajedno - na terenu, u svlačionici, kod kuće, u gradu. Tu smo napravili razliku. Niko ni u jednom trenutku nije pogrešno tumačio neke gestove. Dešavalo se da ne ide, uđem u svlačionicu i udarim onaj lonac sa čajem da se sve razleti. Nekako se ispraznim, neko se nasmeje, neko pogne glavu, ali se svi rasteretimo pošto se pogledamo u oči i kažemo da će u nastavku druga priča da se priča!

Ljupko je mnoge stvari kontrolisao preko mene. Bio sam mu neka vrsta lakmusa. Ako ja ne prijavljujem neki problem, onda je znao da u timu sve funkcioniše. Uvek sam govorio šta me tišti i šta nas tišti, bez kalkulacija. Nekada me ljutila sramežljivost nekih momaka. Nema popuštanja ako znaš da si u pravu. Bodrio sam ih u tome. Kada je trebalo pregovarati o premijama onda su svi gledali u mene. Bio sam najgrlatiji u zahtevima, a rukovodstvo je to dobro prihvatalo i pratilo. Cvele i Džaja su znali da sam tvrdoglav, da idem do kraja, i to su poštovali. A i saigračima je bilo milo.

Pred meč sa Olimpikom iz Marselja najčešće i najduže sam bio sa cimerom Sinišom Mihajlovićem. Najmanje smo pričali o Francuzima. Znali smo da je teren jedino pravo merilo.

Nisam bio srećan zbog taktike u Bariju. Ne kako je dogovorena, već kako je sprovođena. Jesmo krenuli oprezno, ali nije bio zacrtan plan da se branimo. Onog Amorosa sam pretrčao par puta, dobio je karton, Deja je pretio, oni su se plašili Darkove uspavanke koja se začas pretvarala u šansu... Međutim, probili su nam bok, morali smo malo da stegnemo, a moja nova uloga se sastojala u pomoći odbrani i pokušajima da u kontri pripretim Olmeti. Igrajući između dva šesnaesterca više sam ličio na beka, nego na napadača. Nismo mnogo ličili na onu ekipu iz prethodnih mečeva. Finalna utakmica mi nije bila po volji, jer nisam pristalica kukavičkog pristupa igri. Tvrdim - da smo igrali ofanzivnije, ne bi bilo ni produžetaka, ni penala. U čitavoj toj atmosferi bilo je i nečeg dobrog po mene lično: Džaja me je uvek pred utakmice pitao koji će rezultat biti. Pogađao sam svaku posle Grashopersa u Beogradu. Tako je bilo i pred Bari. Na pitanje sam najpre odgovorio pitanjem: “Ako pogodim, da li ćete dozvoliti da pehar bude kod mene sedam dana?”

“Nema problema”, rekli su Cvele i Džaja.

“Dobićemo ih na penale”, rekao sam tada i - pogodio. I - dobio pehar.

U gepeku mog automobila sedam dana je putovao pehar pobednika Kupa šampiona. Desi se zastoj na autoputu - izvadim pehar iz gepeka i sa njim se slika pola kolone. Srbija je uživala! Odem na svadbu kod drugara u motel “Nais” u Nišu, uđem sa peharom, svatovima poispada escajg iz ruke. Kakvo slikanje sa mladom i mladoženjom, svi se slikaju sa peharom! Na kraju, kada je već bila minula ta obećana nedelja, iz automobila parkiranog kod splava “Pantersi” odnese ga u klub Voja Lalatović.

Kod izvođenja jedanaesteraca bili smo sigurni da niko neće promašiti. Trebalo je da šutiram prvi ili poslednji. Međutim, za tren sve se to promenilo.

Robi Prosinečki mi je rekao da bi on prvi da šutira. Pristao sam.

Ipak, posle Robija uputio sam se u francuski kazneni prostor. Niko ne može da kaže da mu je u tim trenucima svejedno. Pogodio sam sigurno i sam sebi rekao: “Bravo, Bino!” Samo da Robijevim i mojim putem krenu i ostali. I svi su dokazali odvažnost i majstorstvo.

I dve decenije posle Barija - najsrećniji sam čovek na svetu! Nije beznačajno stići tamo gde smo mi stigli. Biti najbolji u evropskom fudbalu.

Sećanja su sjajna, meni se i danas, kada pogledam slike iz tog vremena, pred očima ređaju neka lica bez kojih sasvim sigurno ne bi bilo uspeha u Bariju, a koja se retko gde spominju. Veliko hvala uvek mojim i našim prijateljima Vladi Cuciću, Selji Jovanoviću, Vladi Čizmiću...

Ван мреже SajGiven

  • Симпатизер
  • *
  • Поруке: 56
  • Репутација: +50/-1
Одг: Историја ФК Црвена Звезда
« Одговор #119 послато: 27 Мај 2011, 00:45:22 »
Слике које ћу поставити углавном су преузете са старог форума,делије.нет,делије-кафеа,скениране из часописа.Имам гајби доста ревија тако да кад будем имао времена планирам да све слике скенирам и поделим са,што би Љуба Тадић рекао,звездиним човечанством...












п.с. свака част за нови форум,одличан је!
« Последња измена: 27 Мај 2011, 00:53:57 SajGiven »